Pijemont

Београд, СУБОТА 15 Новембар 1014 го& БРСЈ 5 ПАРА Број 289 Година IV.

Нирод и

У животу једног политички слободног народа, који има своју државу, налазе се два битна и ако потпуно различна факта: то су осећаји и политика. Осећаји једног народа према другим народима одређују њихово држање као једне етничке целине према другим етничким целинама. Политика одређује односе између народа с обзиром на њихове интересе. За правилно политичко развиће једног народа потребпо је, да између осећаја и политике постоји јака веза. Управо осећаји треба да показују пут народној политици, која са своје стране има да у односе између народа, држава, унесекорекције потребне према реалним околностима и потребама. Срећно слагање ова два фактора довело је Италијане до њиховог уједињења, ма да су тада прилнке биле веома тешке. Наши суседиБугари не могу се похвалиги складом своје политике и народних осећаја. Мора се признати, да се од њих тражи да своје разие осећаје према разннм народима сложе тако, да ови као један одређен осећај утичу на политику своје државе. Бугари, иначе тако трезвени нису умели да умере своје осећаје, него су их тако богато поклањали, да им сад не могу ухватити рачуна и управити нх све у истом правцу, да би показали свом народу којом ће стазом ударити у овим од судним тренутцима. Највећу тешкоћу имају сад Бугари да сложе своју мржњу према суседима са оно љубави према Русима, која још тиња у души бугарског народа. Као једини резултат другог балканског рата они су у своју активу могли унети бескрајну мржњу према Србима, Грцима и Румунима; ова

државо

се пак мржња може пре ублажити као пасива. Њихова словенска осећања, у колико их још има, ие могу да помире те две противности. Овој нескладности долазе још и неки неодређени осећаји, које су Бугари почели да гаје према Германима и Турцима. Положај наших суседа није иимало завидан. Они иемају јаке директиве, јер је за ову нотребан и један морални елеменат, а не само суви интереси. Народи који се руководе само својим интересима никад нису од свог држања извукли максималне корисги. И ако смо у веку материјализма, ипак морални фактори имају многе вредности. Сваки онај који мисли другојаче вара се веома. Данашња бугарска политика носи несловенски дух. Лишена је л>убави према Словенству. Сви досадањи покушаји Руса, да их поврате на прави пут, остали су безуспешни. Бугарски прави натриоти, који додуше у скупштини пемају већину, али заго у народу, труде се да Русе увере о својој наклоности и благодарности. Међутим та њихова уверавања потпуио одударају од држања званичне Бугарске. Чудна збрка влада сад у Бугарској. Ничег одређеног нема у њиховом држању и мишљењу, сем што по кадкад сене по који зрак неуздржане мржње.према њиховим бившим противницима. Међутим та несређеност у овом критичном времену Бугаре може скупо стати. Свршетак овог рата донеће једну одлуку, по којој ће свака жалба бити безуспешна. Учешће великог дела културних држава у стварању нове политичке ситуације гарантује, да ова остати стална.

- Ситуација на Оојиштима после четворо-месачног рата, —

Данас се навршује равно четири месеца одка^о је Лу стрија објавипа раш Србији Данас видимо да су сзе апешаоставне Нсмачке и Аустрије аропаде. Немачка офанзива у Француској сасвим је неусаеда. Питање је само исколино д :на и Немци ће бчтп исшерани из Фрапцуске. Исшо шако немачна фанзива аре ма Русима завршује се аотиуним неусаехом и иоразом. Немачки пораз код Лођп може се са иотпуном сигурношћу рачунаши као почетак велике руске победе и слома немачких арми/а, Аусшро-нема ка војска, ко ја оперише у Галицији, пре траела је неколико већих пораза и данас се на њу не може рачунаши да је у мо гућносши да се одупге руским труаама, које усаешно надиру ка Кракову. Падом Кракова сломљта је и ао следња одбрана Беча. Р>еке трупе, које се данас налазе у Маџарској немогуће језауставити. Оаасност к ја прети данас Пешти аримораће Аустри/анце да чак и од труаа , каје оперлшу према Срби/и, аовуну један п'.о за одбрану Пеште Поспе чешворо - мссечног рата ситуација наша и наших савезника сасв м је повољ-ш и ми са пуно вере и наде у победу гледамо у будућност. — Као милосрдна сестра. —

Париз, 12 . нов. 11. новембра у болници, коју је оргаиизовало адзокатско удружење, иредседник уаружења предао је г-ђиПоенкаре медаљу и адресу, у којој се изражава осећање по-

носа, што је г-ђа Поенкаре изабрала њихову болницу да у њој врши скромне дужности болничарке. и што сваког дана са дискрецијом. добротом и истрајношћу указује нашим драгим рањеиицима своју брижљиву иегу. Из рнжавајућн јој своју захвалноет, као и захвалносг рањенпка, уверен је да ћејој медаља казивати њихову захвалиост и сећање пуног пош говања.

К|1 ПШ У посланичким круговима кружи весг да ће данашње радикално министарство, у најскоријем времепу, заменити једио коалиционо министарство. У крајњем случају, ако се не успе да се састави цео коалициопи кабинет, доћи ће двојпо министарство, састављено од радикала и самосталаца. Ова промена министарства у овако важним тренутцима доводи се у везу са преговорима, који ће се — посредством сила Тројног Споразума — отворити између српске и бугарске владе.

[|ги »т Званично се лризнаје мали неуспех, Лондон, 13. ков. У источној Африци енглеске су трупе биле послате, да заузму извесну важну варош на иемачкој обали, у којој, према обавештењима, није било много немачких трупа. Кад су наше трупе биле искрцане 2. новембра и кад су се приближили вароши онда се видело, да је немачких трупа било много више. Наше су трупе биле приморане да се повуку и укрцају на лађе, очекујући припреме за даље операције. Наши губитци износе 800 људи.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 1 г. иовембра. Наше трупе воде са Аустријанцима огорчене борбе, које још не доносе пресудне резултате. Бојеви се воде на фронту Лазаревац —Мионица, код Рогзчице и западно од Мокре Горе. Немзчни псраз код Лођа има!,е веома великих последица. Руси су већ снажно надрли у Источну Пруску, а гонећи разбијене Немце они ђе зацело олако ући у Немачку. — На фронту Ченстохов—Краково аусгријски је отпор знштно ослабео. — У Јерменији рззбијени Турци журно се повлаче да се што пре склоне у ерзерумокш утврђења. Савезнички положаји у Француској веома су^ позољни. На појединим тачкамз, нпр. код Брижа, Немци су претрпели осетне губитке. Код Зоненбека и Лангомарка, у АртоНи,, и код Бери-оБака французи су мало напредова'л и.

ОеДЕ Ј М Становништво поннње гладовати У Турској је престао сваки трговачки промет; за последња три месеца бродарство и трговипа смањили су се за 80 од сто. У многим селима лутају многи авантуристи, који локугаавају да подигну народ с позивом „Ислам је у опасности!" Лоследњих година турски сељаци и ситни трговци живелн су не бринући се много за будућност и то је учинило, да они немају никаквих резерви. .Становништво узалуд очекује помоћ од владе, која је од њега одузела последњу пару и намирнице и позвала у војску све људе, остављајући само старце и жене.

НЕКАД И САД То је било оне страшне године у једном француском селанцету, чкје вас се име мало тиче. Зар нису слична сва села са кућама покривеним црепом, с тремовима где се смеши перуника, каранфил, ружа подрхтава на простом прагу око кога се обзв/ја лоза, са плавим небом? Када човек види кшко је све мирно помисли: „Заиста, да ли је могуће да још има варвара, који су способни да пале и да проливају крв у овом пољском рају, где је било дивно живети?” Ах! још постоје. Рат је учинио, да се појаве на земљи, они иду напред, и пре њиховог доласка долазе страшни гласови о њима. Још од увече г-ђа Морсанж и њека ћерка Изабела остале су саме у великој кући и чекали их озбиљни и одлучни у бризи за цело село. Саме, јер је господарица ове куће удовица још од крим-

ског рата, а њен син Алберт отишао је првога дана од почетка непријатељства са својим хусарским еоншдроном. Никога нема да их заштити, њихове су слуге побегле, њихови закупци бзрикадирзли су се у својим кровињарима. Већ се 48 сати чује канонада. Неколико грлната прелетеше преко села. Затим настаде тишинз. Шта ли је? Ах! то су мало доцније сазнали. Ево тамних унифсрми, шлемова, потмуле лупе чизгмз. Један одред ушао је парадним кораком. Они се сместише методично, као да су десет година живели у овоме крају. Свзки је изабрао кућу, собу, шупу. Официри се упутише у замак. Сзма г-ђа Морсанж отвори тешке браве са капије. Појави сепред непријатељима са својим племенит.им лицем, својим финим носем, са сивим очима, које су се још светлиле. Пред њом се поклони капетан, један плзвкасти цин, са суров;:!м лицем и великим

брковима. — Госпођо, рече он на француском, готово без акцента, извините што вас узнемиразам. Али мор-м, рат је. Допустите ми да сс представим: капетан фон Маргхофер. Моји ће војници становати у житници. Они ће платити све што поједу и упропасте. Што се тиче господина, којг д је мој поручник, и мене, ви !.ете бити љубазии да на.м дозволиге да ручзвамо за вашим столом и да спавгмо сваки у по једној одваших собз. Стара госпођз није могла да задржи гест чуђења. Ошз је добро знала (о томе је имала ужгсних дсказа) да је у дрУгим крајевима непријатељ починио стргшне злочине. Шта то треба да значи? Наивви поручник, једзн жуто кљунац са златним моноклом, крут као на п?раду, са потпетницамз, рече: — Ја видим, да нгс госпођа смзтра за вандзле. Требз дз зна те да су сви немачки официри

џентлменгг. Они умеју да живеу сзлонима, као што Умеју да умиру на бојноме пољу. — Ћутите, Улричг, рече му кзпетан. Ви се истичете. Прави џентлмен не кочопери се својим добрим држањем. Госпођа ће сама усксро увидети какви смо ми и шта јс Немачка. Госпођа Морознж насмеши се и поред све своје туге, и поред сзе жалости, коју осећа као Францускиња, што види непријатеља у свсјој кући. Толика је наивност узбунилг. Официр 1 И ручају у исто нреме, К 1 здз мајка и кћц, служеги сд свсјих војника, јер капетан није хтео да се Изабела узнемирује. Ова пажња, комплименти, којима су их обасипзли, об:'зривост при изражавању, све је то кед њих покззивало намеру, да хоће да се пенашзју као светски људи и да запзње кгваљерску Фргнцуску, коју су садз предгтевљале све две дзме, лросто згпањене толиком тзктичношћу. Капетан Мзргхофер је веома

поиосит, што је играо у Тиљеријамз, пре три године. Он је описивсо лепе тоалете, осмех царичин. Затим, — јер је то човек обрззспан, философ, — он се разнежио, под утицајем француског вина и изразио је жаљење што је био приморан да опустоши суседно село. Поручник, више литераран, комс слава Фридриха Другсг не да да спава, извади из џепа бележник и хтео је да прочи>та једну песму меланхолија која влада ноћу на бојиштима. Он је написао песму на језику земље, у којој се налазио. Капетан му рече да ћути. Све је то мало сумњиво, мало смешно. Међутим, госпођз Морсанж је узбуђена: мисли на свога сина, она псмишља ако 6и сн срео У борби једнога од оаа два љубазна човена, борба би бар била чзсна... Сутра дан у подне замак је ослобођен. Капетан, пред одлазак, понудио је госпођи Морсанж једну збирку Гетеових песама, у