Pisci i knjige IV
106 ПИСЦИ И КЊИГЕ
лиза, епоха, хипноза, перспектива, авантура, креатура, и тако даље. Све то може да буде врло учено, али то није ни најмање лепо. Како звуче овакви српски стихови:
Банални живот овде деформисао је редом Принците мисли мојих... Или:
Прешо сам свију осећања скале ·
До криминалниг инстинкта п страсти, До буне против живота пи људи,
До хаоса тежњи и нервна расула
У болноме ропцу намучених груди,
- До визија маште и болести чула.
Песнички језик, „језик богова“ како су Г080 рили стари, или је чист, или није песнички. У сувој прози, где је главно излагање и доказивање, где се тражи разлог и истина а не естетичко осећање, страна реч, по потреби, и може проћи. Али у течном песничком стилу, у хармонији ритма и осећања, она долази као камен спотицања, зауставља пажњу, прекида непрекидност естетичког уживања и квари књижевни утисак.
Али, има у Г. Пандуровића, поред свих чудноватости, врло оригиналних, интимних и јаких осећања, сасвим особено, каткада врло сложено душевно стање, врло личан акценат, нешто што се није налазило ни код једнога