Pisci i knjige IV
Х
ЈЕДНА КЊИЖЕВНА ЗАРАЗА 107
од ранијих песника наших, нити код оних који данас пишу. Онда када је јасан и када не претера, у својим гиегаа гтћетоапа, [. Пандуровић успева да баци сонду у трагичну дубину људскога бола, казујући га јаким и срећно нађеним речима које остају урезане. Он има оно јасно, дубоко и болно продирање у ствари коју имају у луцидним часовима врло уморни људи или болесници у тешкој грозници. Затим Г. Пандуровић има не само лепих стихова, (готово у свакој песми), но и лепих целих песама, које свакако идуу најбоље производе наше најмлађе поезије („У пролазу јуче“, „Са својима“, „Потрес“, „Ревигнација“). Има стихова и јасних, чистих и течних као опиу Мртвим пламеновима :
Пода мном свет је, с иронијом гледан,
Са много блата и са својом злобом
Мој поглед јасан и чистоти предан,
Мој узор светли што ме чини робом
_Ја опет живим својим давним добом,
Где сија живот безазлен и чедан,
Победа нада за тренутак један
И триумф духа над смрћу и гробом! Слободан стих код Г. Пандуровића је сасвим његов, врло добро тече, и лепо изгледа:
Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла. И меким крилом, тугом срце такла; - Опет је душа уморна