Pisci i knjige IV
ОБНОВА НАШЕ РОДОЉУБИВБ ПОЕЗИЈЕ 152)
еник снажног темперамента, врло живе и плодне маште, врло оригиналан у мислим у осећању, и то оригиналан у толикој мери да је већ сада један од најособенијих писаца наших.
Али декадентски и књижевни снобизам код Вељка Петровића само је једна помодна образина: у његовој души има нечега девичански чистог, у духу нечега безазлено свежег, и, што је главно, он има дубоко осећање оданости својој земљи, и једно ново и оригинално схватање родољубља. Он се осећа моћно везан за своју земљу, као биљка свим кореном и жилицама својим. У своме родноме крају, у широким степама Јужне Угарске, он се душом епаја са земљом која га је родила:
Долине благе, валовити хумци, угари црни и весело море шншеничних плоча, војске кукуруза репице жуте и храстове горе,
-— међ вама моја родила се муза !
Бојама вашим и њиховим меким
и блиским сливом душа ми се храни, булкама ташше липама се слади, мране се, када мраз удари рани, јеца над болних, сухих виногради...
Ја тебе волим, обрађена земљо,
у дугој борби што си најзад пала, а побеђена да подлегнеш раду.