Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 21

пуно да би се могла штампати. У хартијама његовим налази се израђен уџбеник за нову светску историју, а забележено је да је био израдио и уџбеник за српску историју. Помиње се такође да је као своју приступну академску беседу хтео да говори о Цару Јовану. Поред тога, у његовим рукописима налазе се израђене историјске ствари које није штампао, од већих ствари превод Словена од П. Миљукова и оригинална, историјска студија Друшлавено стање Срба у Средњем Веку, израђена по писаним споменицима и народним песмама.

да Сремца историја није била занат, но једна велика страст. Не наука, него поезија, не истраживање истине него моћно средство за национално васпитање. Он у њој није тражио нагу, суву истину, но оно што улева лепо поетско осећање, што даје утехе у невољама садашњости и што крепи за борбе у будућности. У великом двобоју који се код вас водио између праве, озбиљне, „неродољубиве“ историје, којој је на челу био Иларион Руварац, и „патријотске“ и традиционалистичке историје, коју је у практичној националној политици заступао Милош Милојевић, а у науци Панта Срећковић, Сремац је сав, из дубине свога бића, искрено, готово фанатично, био на страни традиционалиста. П књигу своје збирке Из књига староставнлег, '