Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 85

могу поносити Смрћу Смашл аге Ченгића п романима Аугуста Шеное. Као и толики наши писци који су чинили покушаје, и Стеван Сремац је промашио, али у накнаду успео је потпуно у хумористичном роману, уносећи поврх свега, своје историјско осећање и на-) ционални традиционализам у оцене и прика-) зивања, доба у којем је живео.

П

Традиционалист у историји, Сремац је био традиционалист и у политици, којом се много и са страшћу бавио, више и већма но и један приповедач српски. Он који иначе у припо-_ ветци није волео да проповеда и моралише, он који је са много благости а често и симпатија описивао алкохоличаре, пропалице, варалице, каткада и лопове, у Аца Грозници на пример, — био је опор и оштар када је била, реч о политичким противницима. Иначе питом и добродушан човек, Сремац је постајао свиреп када је била реч о онима које је Љубомир Недић са сувереним презирањем називао „народним људима“.

Овде, где се говори о Сремцу као политичком сатиричару какав је у приличном броју његових приповедака, неће бити речи о његовим многобројним политичким и полемичким чланцима, који су, под именом „Рабоша“, „За-

3