Pisci i knjige IV

нови песници 141

да се спори о првенство са Г. Јованом Дучићем, у сувременој српској поезији, у погледу форме, он је ван сваког спора на првом месту, и ми данас немамо израђенијих, савршенијих, беспрекорнијих стихова но што су његови. Један сувремени критичар поделио је песнике на флушдне, какав би био код нас ЈЕ Дучић, и на, металне, какав би био Г. Ракић са својим звонким и чистим стиховима, који одјекују звуком племенитога метала. Његови стихови су беспрекорни у својој мирној еуритмији и мраморној лепоти, и у погледу технике то је последња реч уметничкога савршенства у нашој | досалашњој поезији. Каква је ту чистота, израде, концизност израза, заокругљеност строфе, правилност сликова, хармоничност ритма! Има целих песама где ни једна запета нема да се промени. Г. Ракић се титра са тешкоћама. слика и стиха, он каткада у „речима финим као ваза саска“ иде у виртуозност, као у песми Вариације:

Твоје је лице као љупка фреска

На чађавоме зиду старог храма.

Добра. си као Дантова Франческа,

У тишину и миру живиш сама.

Без света да ти замера или пљеска, А лице ти је као љупка фреска.

И ретки, богати, звонки, обојени, хередијевски стихови падају као удар весла по мир10