Pisci i knjige IV

|

152 Писци И КЊИГЕ

која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жеђ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву. енергију предака који су, када „земан дође ваља. војевати“, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали... Шјесме Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утица, ·У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ.

Родољубиве Песме. Београд 1911.

Ко хоће да види шта су добри и умни Срби осећали тешке 1908 године и после ње; ко хоће да одреди колики је напредак српска родољубива поезија учинила од доба патриотских химни Стевана Влад. Каћанског и