Pisci i knjige IV

156 писци и КЊИГЕ

песимизам прешао је сада у вишу филозофску резигнацију и у дискретну меланхолију. Његова стара хистерија подигла се до висине људског бола. Место декадентских бравада и хистеричних грчева, пркосних парадокса и књижевне моде, дошла су висока осећања. једне очрвсле душе и снажне мисли ослобођеног духа. Његова поезија губи од своје 60лесне извештачености и усиљене оригиналности, али је у толико природнија, већма човечанска, и ближа и дража. И саосећајући и разнежан, читалац чита ту стару повест људску, дискретну и меланхоличну „песму наше младости што вене...“

Чим је Г. Пандуровићу постало ведрије у духу, он је постао јаснији у својој поезији. Он још увек воли поезију сумрака и полу-сна, и боље но ико код нас казује оне тамне, неопредељиве осећаје субконсциентних стања. Али, зато што нам је ближи ми га више осећамо и боље разумемо. И нас лагано за срце хвата очаравајућа музика његових флуидних стихова, вакредно прилагођених својим темама, који час ударају као крупне капље кише о прозора, час шуште као жуто лишће које јесењи ветар носи по опустелим алејама, час добују као грудве земље које побожне руке бацају на мртвачки ковчег драгог покојника .