Pisci i knjige IV

НОВИ ПЕСНИЦИ 157

Са пригушеном тугом и са горким задовољством чита се ова књига меланхолије живота, у којој се, са преливањима модерне душе и са јаком личном нотом једног оригиналног песника, певају вечите и просте истине људског срца, оне које су певали још индијски песници Веде, као што их певају и најпарадоксалнији модернисти: да је цео живот плима и осека, клаћење шеталице од радости до бола, фаталан пут од колевке до гроба, и један кратак и будан сан у вечитим смењивањима дана и ноћи...

Напомена. — Састави који су ушли у ову свеску штампани су раније: Милорад П. Шатчанин, као предговор Сањалу М. П. Шапчанина, у издању Орпске Књижевне Задруге, Београд, 1912. Сви остали састави првобитно су штампани у Сриском Књишсев"ном Гласнику: Атлае Старчевић, 1912, књ. ХХМШ; Нови омладински листови пџ нали нови нартитај, 1918, ХХХ; Генерал Симеон Зорић, 1912, ХХУПЋ Никола Велимировић, 191, ХХУП; Милан М. Ракић, 1911, ХХУШ, Алекса Шантић, 191, ХХУП; Вељко Пешровић, 1912, ХХУШ; Сима Патдуровић, 1912, ХХУШ. Већих допуна и промена има само у чланцима о Старчевићу и Зориђу.