Pisci i knjige VII

МЕ

зе

а чела:

ја

паре = % У

1 Мате ви 54

пи љеме

112 ПИСВИ И КЊИГЕ

ресантнија, друга симпатичнија. једна има космополитски дух, друга врло словенску и српску душу. једна је егзотична, друга не _ само национална но и домаћа. Једном речју: Исидора п Милица. Ако игде, овде се може рећи: потгп е57 отеп.

За обе, најзад, постоји једна иста опасност! Оне имају заједничку ману готово свију жена које пишу: оне искључиво говоре о себи, и не могу да изиђу из себе. По своме злом социјалном положају, жене су одгурнуте из живота, или одбачене на ивицу живота, затворене у себе, приморане да живе само својим сентименталним животом, и тако зазидане у себе не могу да виде друге предмете и интересе. И зато. и ослобођене међу њима — реч је о онима које имају талента — када пишу, причају само повести својих душа, дају своје интимне исповести. Тако су радиле све жене које су

послењих десетак година почеле код нас са _

успехом писати, тако је радила Г-ђа Даница. Марковић са својим Тремуцима, тако на жалост рано преминула Лепосава Мијушковић, која је од 1905 до 1909, објавила у Српском Књижевном Гласнику неколико лепих и импресивних слика (Утисци живота, Близу страсти, Боли л љубав, Прича о души са вечитом чежњом), тако сада и Г-ђица Секулић | са Е и Г-ђица јанковић са Исима. Пишући тако о себи, оне су каЗале ЕНИ ствари, и то је свакако нешто. Али треба ићи и даље. Ништа није опасније за писца но на књижевној позорници

| Да. У БИТ КАИРА А НЕ а ан ан