Pisci i knjige VII

ДВЕ ЖЕНСКЕ КЊИГЕ 111

људске, она човека узбуђује и разнежава. То је једна од оних књига за које је Тургењев једном приликом рекао да ваздух чисте.

2: 5 ж

Г-ђица Исидора Секулић и Г-ђица Милица јанковић јављају се у исто доба, и, ако су два сасвим различна књижевна типа, имају заједничких извесних особина. Код обе исти субјективизам, иста способност за самопосматрање. Код обе у основу нешто невесело и болно, тако да се при читању и једне и друге књиге намеће давно речена мисао: да у сваком женском таленту има по једна промашена срећа. Обе пишу врло добро, чисто, глатко, читко, и дале су две добро писане књиге. Обе имају и једну заједничку ману: не воде економију речи, када почну причати не умеју се зауставити, реч повлачи реч, слика слику, и отуда код обе местимично сувишна опширност и трошење много речи да. се каже мало ствари.

Али, поред тога, каква разлика између ове две девојке које у истовреме изилазе са својим књигама, разлика у личном темпераменту и у књижевном схватању : Једна представља сложену и посредну књижевност, друга једноставну и просту, личну и непосредну ; једна више под притиском књига, код друге се рефлектује живот; једна је дала књигу књига, друга књигу живота; једна је учевнија и говори разуму, друга осећајнија и обраћа се срцу; једна је инте-