Pisci i knjige VII

Бе

М. М. УСКОКОВИЋ 127

за странку но за утицајног човека у њој. Свој чамац везује за какву велику лађу која га вуче за собом у заливе кариере и добити. Он ниже класу за класом, остављајући брзо за собом своје школске другове. Са сујетом играча котиљона, он скупља ордење, и ње-. гове фотографије, на којима се повија под орденима што ресе његове заслужне груди, истичу се по највиднијим излозима фотографских радњи у главним улицама. Он брижљиво

води своју рекламу по листовима, и сваких

петнаест дана његово име, са неизбежном докторском титулом, закити ступце листова. Он се заљубљује, али никада у девојке испод сто хиљада динара мираза. Он прави свој избор према цифрама у своме „нотесу“, где су забележени сви мирази и све пупилне масе. И разумевши „дух времена“, „јунак наших дана“ једнога дана, као римски император на триумфалним колима, загрми на министарским колима преко дрвене калдрме београдске. 512 Пиг ад ачта!

„Јунак наших дана“, аривист данашњице, рехабилитује. старога великошколца. Данас, и Чедомир Илић изгледа херој, херој бар једнога дана, херој бар у покушају, и роман Г. Ускоковића долази у најнезгодније доба за осуду његову. јер, у овом случају, поредити значи и закључивати.

> ж ~

Г. Ускоковић не би био модеран романсијер, кад не би писао романе са тезом. Д0шљаци имају своју тезу: „у јато голубе“,