Pisci i knjige VIII

98 ПИСЦИ И КЊИГЕ

механичким законима, рат на истрагу службеном спиритуализму. У. етици и естетици утилитаризам. Разум је главна сила човекова, њиме човек покорава и природу и потчињава је остварењу своје личне среће. Лична срећа могућна је само у срећи других; морал има само једну санкцију: друштвена корист, и ред на таквом друштвеном устројству где би свака јединка уживала раван део општега блага. Уметност има самосталан значај, она има да служи као оруђе тога општег ослобођења и остварења среће свију људи. Политичким и моралним наукама она има да буде оно што су атласи географији и анатомији. — Енциклопедијски речници се јављају, природне науке се популаризују, руска публика се упознаје у преводима са делима Огиста Конта, Спенсера, Мила, Дарвина, Бекла. Како свима почетницима требају врло генерална и упрошћена решења сложених питања живота, немачки филозофски материјализам је јако на цени: списи Бихнера, Молешота, Фогта и Фајербаха сматрају се као требници образована човека. По својој безмерној вери у лични разум, по свом оптимкстичком одушевљењу за напредак људски, по култу природних наука, по грозничавој духовној делатности, шездесете године руске необично подсећају на ХУШ век француски. Само, овде су Волтера представљали Фајербах и Бихнер, а Енциклопедисте, Дидроа и д Аламбера, Бекл, Молешот, Лујс и Фогт, ћоппбје ћоштше се сад зове „мислећи реалист“ или „умни пролетер.“

Тај утилитарни поглед не уметност није тако нов. још у ХУШ веку постојало је схватање да уметност мора бити корисна, цивилизаторска, бор-

а а.