Pisci i knjige VIII

УНИШТЕЊЕ ЕСТЕТИКЕ 109

Осећало се да је његов суд праведан и истинит, јер се осећало да је сувремена поезија одиста лоша“. Ог. Љубомир Недић, који је, шта више, мрзео Светозара Марковића, називао га „такозвани нокојни Светозар“, и његов рад сматрао за кобан, држи да је његова критика, и ако једнострана, погрешна и више штетна но корисна, „донекле, благотворно утицала и на нашу поезију. Она је највише учинила да престану оне досадне декламације и она отужна пренемагања неких наших песника, и да се у нашем песништву одомаћи здравији и истинитији тон“. Стоји:: да је Лаза Лазаревић почео своју књижевну кариеру преводећи одломке из романа Чернишевскога Шта да се ради, да су ти озлоглашени људи почели преводити руске писце, и да су они били иницијатори наше сеоске приповетке. Било јеу њиховом одрицању и неофитске безазлености, и смелих уопштавања, и мало стручне спреме, и излишне опорости, и претеривања која нужно иду са сваким реформаторима, али вреже, које је најбољи и најправеднији судија, и које каже увек последњу реч у људским споровима, скресало је оно што је било излишно и што је штрчало, и све довело на своју меру. Нађеп! зца Таја ибеј . Данас, ретко ће ко устајати да говори како је књижевност једна забава богатог и беспосленог света, недостојна озбиљних људи, као што ће се. ретко наћи ко да тврди да књижевност нема никакве везе са животом, и да уметник нема ништа друго да ради но да снева свој сан лепоте, као да нигде ничега и нигде никога нема на земљи. Али ипак, од потребе је да се те заблуде једном за сва-