Pisci i knjige VIII

УНИШТЕЊЕ ЕСТЕТИКЕ 113

дају повлашћеним класама друштва: само богат, или бар имућан човек може да богати свој ум научним истинама и да облагорођава своју душу лепотама уметности. Милиони и милиони људи, они који раде и који стварају материалну подлогу културе, остају у засенку, и не слутећи да постоје сва она богатства и чудеса људскога ума, која поколења једна другом предају. Као што је некада, у ХУП и ХУШ веку, уметност постојала само за краљевске дворове и за племство, тако и данас наука и уметност постоје само за буржоазију, и то само за један мали део буржоазије, онај који живи од умног рада, или за најмањи део њен, онај који осећа још негаинтересовану љубав према стварима духа. На тај начин, развод између живота и науке и уметности је скоро потпун.

Уметност има данас за мецену финансијера, богатог човека, људе без икаквог идеала и разумевања, огрезле у класинској себичности, који воде рачуна само о својој угодности и комфорту, који подједнако презиру и онога што мисли и онога што ствара. Ако помажу уметност, то је из таштине да се покажу, из снобизма, зато што је таква мода. Велики производи старе и нове уметности иду у Америку, и велики трговци са свињама, господари трустова, њима ките своје салоне. И са таквим схватањем уметности, природно да се уметник мора, ако је мало независнији и оригиналнији, мучити и гладовати док избије. Модерни „мецена“ купује само она уметничка дела, која имају службена признања, академијске награде и комплименте умерених и реакционарних листова, једном речју, која су добро коширана. Хајне се питао да умет-

Писци а Књиге 8