Pisci i knjige VIII

116 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ре идоле, н човечанство даље остаје у хаотичном стању, раскомадано, распарчано борбама и антагонизмима сваке врсте, неспособно за велике заједничке напоре и за једну велику, складну, општу уметност. И оваква уметност каква је данас одваја се од живота, слива се само у узак круг посвећених, у једну малу елиту. Ропски рад убија сваку радост, свако осећање за лепоту; сваки полет ка идеалу. Биљка људска не да не цвета, но кржљави и вене. Некада када је уметност била у народу и када је народ имао уметничко осећање дизала су се велика и бесмртна дела уметности. У златно доба Грчке, уметност је била непрестано пред очима народа; вазда отворени су храмови украшени рељефима из народне историје и митологије; песници читају своје спевове и дела на великим народним свечаностима, пред грађанима целе грчке земље; трагедије се представљују под ведрим небом, пред десетинама хиљада гледалаца ; велики говорници бе– седе на скупштинама и трговима и, новац, и одело, и посуђе носе обележје уметности : цео је живот прожет уметношћу. У вековима вере, у Средњем Веку, готске катедрале су зидали људи из народа; поколења незнаних генија уносила су у танковрхе куле сву своју топлу веру, све своје стремљење висинама небескога идеала; народ је налазио утеху и радост у њеним белим и племенитим сводовима и у ишараним зрачним окнима, уметност се огледала и у оружју, и у оделу и намештају, у чипкама иу засторима. Данас, маса народна има сумњиво уживање да гледа дуге редове вишеспратних кућа по

великим варошима, куће које јединствено личе на_ касарне или сандуке са прорезаним рупама; она.

на