Pisci i knjige VIII

134 ПИСЦИ И КЊИГЕ

страну, које ће, дајем вам реч, бити и последње — бар за овај мах.

О неоидеализму може се мислити како се хоће, али нико није у стању да спори његово јављање и напредовање. Дуго је био идеал закопан! Од 1850 на до 1885 целим духовним животом Европе владао је реализам, одсудна реакција идеализму који је преовлађивао у претходном добу. Реализам је као "каква бујица захватио све и продро свуда; у философији, природним наукама, књижевности, историји, политици, свуда је прогнао идеализам и потпуно завладао. Нико, ко није хтео да буде исмејан и проглашен за глупака, није се смео назвати идеалистом; забрањени су били сви племенити, алтруистички осећаји душе људске; изложени су били нодсмеху осећаји, одушевљење, љубав. Али, од 1885 почела се јављати реакција реализму; закон ритмичности ни овде се показао. Реализам је учинио огромних (користи човечанству, извео га из магле, ослободио заблуда, наоружао га боље за борбу са ириродом, али, поставши свемоћан, злоупотребио је своју победу.

Идеализам је почео лагано али стално васкрсавати. У почетку магловит, обавијен мистицизмом, мало по мало израђивао је своје погледе и постајао све јаснији и јачи. Данас, он завлађује, „он је наново освојио француско друштво,“ вели с поносом један од првих његових апостола, Жорж Ренар (ако ми се допусти мала нескромност: једна моја симпатија), он лагано улази у све тврдиње из којих га је противник некада изагнао.

Као и свуда, реализам је ушао и у књижевност, која је постала реалистичка, или како ће је

Диди војно тиовење за