Pisci i knjige VIII

-МАРКО ЦАР 135

Зола доцније истоветно назвати натуралистичка. Из књижевности истераше сентименталност, оптимизам; експериментални метод и ту је употребљен. Колико је стари правац од човека стварао анђела, износио га и бољег и лешшег него што јесте, толико га је нови правац спустио до животиње, истицао његове најниже и најпрвобитније страсти. Дубока анализа оборила је све идеале, уништила све старе принципе, и изнела стварност онакву каква је, црну и мало утешну. Место некадашње меланхолије дошао је фаталистички песимизам; мрачна мудрост индијска подмлади се, уалбаз уаппаит · поста свакодневна реч. Књижевност се оставила решавања моралних и друштвених питања, ње се није тицала људска целина, она гомила обичних невољника, њу је занимао модерни невропатични човек, који јури за „јаким осећањима“, презире и људе и природу и самога себе; натуралистички роман пружао је страшну слику човечјег животињства. Егоизам модерног друштва нашао је природног одблеска и у књижевности. У доба у коме је борба за опстанак дошла до међусобног прождирања, када је човеку остављено или да гњечи или да буде пригњечен, да буде или чекић или наковањ, у друштву незапамћених антагонизама, и књижевност је морала да постане. индивидуалистичка, без љубави и саучешћа према људима. И, једнога дана, морало се доћи до дувара. И до онога до чега је руску књижевност довела сањалачка и осетљива душа словенска, топле симпатије према „пониженим и увређеним,“ осећање заједничких људских страдања — европска књижевност дошла је „банкротством анализе и критике,“ како вели Леметр, „бан-