Pisci i knjige VIII

МАРКО ЦАР 139

доба, доба друштвеног митарења и препорађања. То је факт, који се озбиљно не да порећи.

У таком душевном стању мисаону се човјеку једно главно питање намеће: којим ће плодом уродити, што ли ће се излећи из овог грозничавог рада, у којему неки назиру дјело реорганизације и друштвеног преображаја, а други почетак расула и социјалне декомпозиције... (201.).

у де Сандовала:

ТошЕ се дш зе а, #ошЕ се аш 5 ест! де поз јошга, рагаб а ип тотеп! зојеппе] де 1 тагојте.

Мошз м'уопз, еп ебећ, а ипе еродце де #апзНоп, де #апзђогтаНоп де гепоцуеПетеп!. С> езЕ Та ипе уетие дш п' езћ зепецзетеп! соп(езјее раг регзоппе. Ба зеше ацезНоп аш5е розе езе сеПе-с!: Оџе гезиНега-!-! де 5е !гауа! даие 1е5 ипз арреПеп! ип ама! де геђопје, еј 1265 аштез ип (гама! де аесотрозоп. (1.—2.)

Од 201: до 10. реда одоздо на страни 204. налази се готово од речи до речи преведен предговор Сандовала, (од стране 1. до 8.. Сада настају позајмице из Рода.

у г. Цара:

„Вогије припада, рекосмо, оној све по рјеђој класи писаца, који у свом списатељском раду главну пажњу обраћају руковођењу људскијех посала. И заиста, у почетку и првој половини овога вијека било је таковијех писаца неколико (довољно је спомженути у Француској Шатобријана, у Немачкој Бер-