Pisci i knjige VIII

138 писци И КЊИГЕ

Када је Г. Цар држао за потребно — аи јесте било потребно — да се и у нас чује штогод о тим великим људима, могао је, и много би боље учинио, да је превео какву добру студију каквог доброг писца. То би било боље и по нас, а и по Г. Цара. Овако као што је он радио нема смисла, најблаже да речем. За „успомене и биљешке“ о „Дими млађем“ Г. Цар је био на чисто да их нико неће убрајати у слике или студије, зато им је дао такво име. На двадесет и четири стране изнето је неколико мршавих биографских података по Клартиу, библиографско побрајање дела Диминих које подсећа на лексикон, опис његове собе за рад, што захвата пуних девет страна, силом уметнуто поређење између Диме оца и Диме сина.

Студија о де Вогиу већином је превод из књиге Едуарда Рода, Моралне идеје садашњега времена, а увод превод Сандоваловаз предговора студији о Кастелару. Г. Цар то нигде не помиње, само на страни 206. помиње се један „француски критичар“, под напоменом стоји само његово име: Едоцага Коа, и наводи се под знацима навода једна његова реченица од пет реди. А позајмице су биле овакве:

У Г. Цара: Што се год данданас пише, што се год зборин твори, све се то ради у знаменитом часу историје. Ми живимо, заиста, у прелазно, транзиторно

1 јез 1абе5 тогајез ац |етр5 ргезепф раг Едпага Код. Спташетше ефаНоп. Раг5, Нбгате асадепцуце Регпп ећ С-је. 1897.

2 Е. де Запдоуа!; Епо Сазтејаг, сопр Ф' ое! зиг за ује ес. Рап.

а