Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

454 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

два пакета књигаг Он рече да није видео. За тим «смо га питали: кад полази железница у Емсг Он нам каза да имамо времена још читава три сата. Рекосмо му да нас вози по вароши неко време, затим на железницу, где смо наумили ручати, јер подне беше превалило. Кочијаш возио нас дуго жроз неке широке улице, преко неких округлих пијаца, испод неких густих липа. Све је било тако -лепо, да. се човек не може гледањем наситити кад је — гладан.

Сваки час пролазили смо поред прекрасних палата. Пред музејом кочијаш је стао и желео да изађемо и да прегледамо оне збирке које је он, као неко чудо хвалио, а које нигда није видео. Музеј с поља заиста је леп: изгледа, са својим великим стубовима, лепше него париски Одеон, фронт му је украшен са шест великих кипова, међу којима сам познао само философију по њеном озбиљном и глупом лицу. Ми не хтесмо изаћи, него кажемо да нас вози даље: у колима слађе уживамо «своје дуго време. После дужег вожења наша кола стадоше пред једном великом црквом. Кочијаш тражи прилику да коње одмори, а да му се и за време одмарања плати. Неки старац изађе и дочека нас с речима: „ово је црква светога Мартина; изволте да вам покажем њене знаменитости и старине.“ Полазећи за њим, упитасмо га: „Јесте ли видели једно момче што носи два кавеза, две столице и два пакета књига2г“ Он одговори да није видео, За тим нам прича о постанку ове цркве: жазао нам да је тороњ половину толико висок ко„лико страсбуршки тороњ, и да се са тога тороња, почем је у средини, види сва варош и све њене околине, које су, због њихове неописане лепоте, многи путници описали. Познао нас је, по говору и по ћутању, да смо странци из далеких земаља, па нам је причао многе догађаје из хесенске прошлости, што ми нисмо марили слушати. Касел, са

својих четрдесет хиљада становника, био је рези- _

денција, престоница, хесенске кнежевине, мале али

4. Нава Зинрц права