Plamen života

— Kakva mi je to veština! — odvraća Miša. — Ispravi je rukom

— Ne, veli Bane. Tako je možeš samo slomiti.

— Pa kako onda?

— Evo kako. Cvet i drška i lišće okreću se k ulici kao da hoće tamo da gledaju. Ja ću sada da okrenem saksiju tako da gledaju u sobu, a sutra, videćež, već će se ispraviti, pa će posle toga i cvet i lišće da gledaju na ulicu.

— Da gledaju na ulicu! — odgovara Miša sa potsmehom. — Kao da imaju oči! — Pa se priseti šta je iz knjige doznao:

Biljke se okreću prema svetlosti i suncu. Eto zašto se lala naginje kroz prozor. Biljkama treba sunca, i one tako podešavaju svoje lišće da na njih padne što više sunčevih zrakova. I tako Bane dobi tumačenje onoga što je sam Opazio.

— Znaš Mišo, veli Bane, pre neki dan se sunce pojavilo s desne strane dimnjaka one kuće što je preko puta. A danas se pojavilo s leve strane. Što više proleće napreduje, sve više se sunce kreće ulevo.

I tako, dok Miša uči iz svojih knjiga, nepismeni Bane uči iz prirode,.· gledajući, posmatrajući i razmišljajući. Kad bude naučio čitati i on će učiti iz knjiga kao njegov stariji brat. A. dotle će ovako sam učiti. Jer priroda je jedna velika knjiga. U toj knjizi se nalazi sve što je u štampanim knjicama. Ličimo, dakle, čitati iz knjige prirode, kao što čini mali Bane.

5,9