Plava gospođa

=

ПЛАВА ГОСПОЂА. 5

Тада опази један подругљив поглед свога мужа који је говорио да јој претварање неће ништа помоћи. Она пригушено цикну и потрча преко велике собе ка изласку, Ту на вратима стропошта се и 1905 главом у праг. Муж који је ухватио један

безуман њен поглед дође одмах к себи и потрча да је подигне,

Била је сасвим без свести и њему су се руке тресле и сузе су капале на њено лице и расуту златну косу кад ју је носио и нежно спуштао на диван, Тако је он поред ње, невиђен од ње, проплакао над својом изгубљеном љубављу и над својом скромном срећом која му се сад чинила огромном. Најзад се живот крете у њој и она отвори очи, Како дође к себи, поче да јеца и очајно да плаче. А он је умиривао и држао је за Бук Она рече неодлучно:;

— Зашто ме ниси пустио да умрем 2 — и осети да није била искрена и да неће да умре, јер воли опога због кога се тако мучи.

=— Можеш" ли све да заборавиш, па да буде као и _пре7 —- упита је муж који је мислио да се она каје.

= Не могу — рече —, јер ја волим њега и опет је спопаде грчевити“ плач.

— Добро, — рече муж сасвим мирно — требаће ти дан, два, да се опоравиш, па онда иди.

Она хтеде да устане, али јој глава клону. Замоли га да јој да чашу воде, попи гутљај, леже и заклопи очи. (Осећала је неку пријатност налкк на физички одмор и мислила: свршено је.

Сутрадан она устаде доста јака, можда од јаке жеље да што пре оде, али се деси други непредвиђени случај. Њеноме мужу дође сестра из унутрашњости, једина рођака коју је имао и која га је много волела и ценила. Кад је стигла њена депеша да она после подне долази, муж замоли Зору да га поштеди од сестриног саучешћа и да остане још два до три дана док рођака не оде. И она пристаде. Како је заиста изгледала болесна и изну-

Т