Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 17

се молила Богу да Зора заборави њенога рђавога брата и да заволи свога доброга мужа.

Свану се најзад. Око осам часова Зора устаде бледа, али сасвим мирна. Олга позва господина, јер се бојала шта ће сад бити.

— Јеси ли мало спавала7. — упита је муж,

— Све сам спавала, добро сам спавала — одговори она детињим гласом.

Олга погледа господина и уздахну дубоко, Дакле, свршено је; она ништа није знала о ономе што је било ноћас. Дадоше јој чашу топлог млека и одведоше је у гостинску собу, Покушала је да везе, али одмах рече: Е

= Не могу, морам да легнем. У глави ми се. мути. |

На широкоме дивану јој наместише постељу и она леже и опет заспа, Е

Господин упита Олгу хоће ли кући, а она га стаде молити тако усрдно да је не тера, да она никако не мисли кући, већ да хоће да остане увек ту да негује Зору. Он се осмехну и она виде да ју је разумео.

= Ви ћете ми бити од велике помоћи, али се бојим и за ваше живце.

= (О, ја сам тако јака, видећете. (Ово је ноћас било страшно изненађење.

Он се опет благо осмехну и њој се учини да ју је прошао умор и да јој је Бог дао неко лепо обећање. | -

Доктору није било по вољи »шта су они учинили«, и бојао се да се болест кад се већ повратила не заврши рђаво. Потребна је савршена нега, само нега је може одржати, А то је имала, И Олга. и господин су напротив имали једно осећање олакшања и једну веру у себе. Заједнички онш су желели једно исто,

По читаве дане је (Олга седела код болеснице и хладила јој главу. Њен муж је сад био много. спокојнији. Кад је ишао послом, Зора није остајала сама. Верни чувар била је та добра Олга која