Plava gospođa

54 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

— Па ја сам се сама похвалила.

— Ах, а ја вам нисам доста поверовао !

— И допала вам се моја нескромност 2

— Олга, Олга, шта си учинила са мном! — узвикну он, правећи се очајан. — Јесте, госпођо, готово све жене се претварају да не знају да су лепе и то није скромност, већ лаж, а ви сте ми се допали што сте били искрени. Будите великодушни, имајте на уму да сам ја сликар и допустите ми да вас гледам бар толико колико Олга.

— А ви сте много жена познавали кад знате да је већина лажно скромна 2

— Доста сам их познавао. Досад сам само једну знао која је заиста скромна,

= А та је2 Е

= Олга.

— Ах, наша Олга! Она као да и не зна за себе. Па ипак: зар се не чини свакоме брату да је његова сестра најбоља

— Не знам за друге. Ја имам још две сестре; једна је дама и то је код ње цео живот, а друга ће бити жена мога зета и то је све, а то је доста. Обе оне нису то што је Олга. Али ево ње. Олга, рече он најљубазнијим гласом — ти си крива што госпођа неће да ме прими са вама у барку. То није лепо од тебе: ти си оцрнила свога рођенога брата. Могла си бити мало мање искрена. То се тако не ради. Зашто си ме после тога довела2

— Јесте, госпођо — рече Олга која се за чудо често смешила откад је на мору — мој брат има право: ја сам се преварила, Учинило ми се да се променио. Ето сад је исти, сасвим исти као и пре, само мало блеђи и слабији. Немојте бити строги према њему. Треба да се удружимо нас две, да му чинимо по вољи, да се поправи. Та ви сте то сами говорили.

= Ех, Олга. Сад си заслужила да те пољубим, али пошто они глупаци што тамо пију пиво не знају да си ми сестра, пољубићу те два пута кад пођем у Париз, Потсети ме ако заборавим.