Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 49

Олга их је видела са свога прозора и одмах

све разумела. Не баш све. У њеним очима у којима је увек сањала туга заблистала се радост, - каошто сунчани зраци падну на густу јелову шуму усред лета и осветле је одозго не продревши у дубину њених вечно тужних снова. Она се радовала што је најзад драга добра госпођа победила рђаве особине њенога брата. Требало је само да се увери да он пати од тога што је рђав, па да му све опрости и да му помогне, Бо Сутрадан госпођа изиђе из своје собе у лакој љубичастој хаљини коју јој дотада нису видели. У очима нежна срећа. Изгледала је као пролеће које доноси љубичице, наду и одушевљење. Она приђе столу за којим су Олга и брат већ чекали. Прво њему пружи руку и сестрински осмехујући се рече:

— Господине, желим да се сликам... ако сам данас добра за модел...

Он склопи руке. :

— Ах, ја сам баш овога часа хтео да вас молим и жао ми је да сте ме предухитрили. Желео сам само прво да вам кажем: Добројутро, плаво јутро. Ви сте уметница да се обучете и, богами, боље што нисте цвећарка. Личите на данашње море, љупко узнемирено, личите на талас, ево има

и пене — рече показујући украс од белога вела на грудима младе жене који је заиста личио на морску пену. -

Он одјури „да донесе боје и платно, а оне се погледаше срећно.

И у души је било ведро и у срцу раддсно, а узнемирено море је доносило непрестано своје плаве таласе закићене белом пеном и певало тајанствену песму коју човек не разуме и тумачи је онако како његовој души треба,

Отада је сваки тренут живота био пун лепоте; и срећа и радост изгледале су неисцрпне. Сликар 4