Plava gospođa

48 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

се одсад обе старати о њему. Пошто је већ случајно из њенога писма Олги сазнао да она не воли мужа, признаће му да у животу никад није имала довољно среће. Била је већ девојчица кад јој је мајка, дивна, поетична жена умрла. И била је већ млада девојка кад јој се отац поново оженио. Не може рећи да је своју маћеху мрзела, не, пре ју је сажаљевала, али поред ње јој је било страховито досадно. Да је што мање код куће, одлазила је често у друштво. И у једној доброј кући упознала човека, за кога су јој после краткога времена казали да је заљубљен у њу. Она се смејала, јер јој је ласкало. Али пошто се више пута с њим разговарала, она се одушеви мишљу да буде милосрдна и да усрећи човека паметног и племенитог који ју је заиста волео озбиљно и дубоко. То је била погрешка њенога живота. Њена срећа на којој јој толико жена завиде може да се назове чамовање у лепоме кавезу. Њен је живот жртва. И сад се појавио он, немирни уметник... Зашто они једно другом не би били пријатељи7 Зашто би се мучили кад могу провести неколико красних недеља у овој природи: он да се окрепи за рад, а она да прикупи оно од чега ће после живети. Доцније, кад оде далеко, он ће јој писати, она ће мислити о њему, радовати се његовом напредовању и успеху и то ће бити једна велика лепота у њеном животу који је тако сиромашан.

(Он се подавао чару њених речи и налазио у њој нове и нове лепоте. Она га је одушевљавала и он јој је веровао под тим условом да му буде блиска, да се посвети њему и да га милује својим звучним гласом. Они нису знали колико је преваре било у њиховој истини и као да нису осећали само једну жељу: да буду вољени. Кад је завршила своју тираду, она му пружи руку:

— Пристајете ли тако да будемо пријатељи2

Он јој узе руку и ћутећи пољуби и задржа је у својој. Она се није опирала.