Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА. 28

Он зовну келнера и нареди му да разапне платно над истим столом. Ухвати Олгу за раме и посади је на Зорино место.

—- Тако. Теби треба мало сенке, Главу мало лево. Гледај ми у очи. Добро. Знаш ли ти, Олга, да коњ и пас имају лепше очи, него човекг А твоје су и као у коња и као у пса и још лешше од обојих. А сад ћути. Само ја смем да говорим. И буди мирна, ти то умеш. Само очи да ти ухватим.

стало је врло лако сад после госпође, каода сам узео француску књигу после енглеске. Слушај, Олга, ти знаш да ја сад тебе само из амбиције сликам, да покажем госпођи да знам. Зато устани само кад хоћеш да паднеш у несвест ако мислиш да покажемо шта умемо. А слику ћеш добити; ја сам ти је још од куће дужан. |

Он је тако говорио и ужурбано радио.

— Смем ли да гледам — упита Зора.

— Смете — осмехну се он — Ја то иначе не волим, али ви смете. Ви ћете ми светлити. Други ми баца сенку.

(Олга је ћутала и седела као мрамор мирна, само су њене очи гледале у његове и светлеле пуне љубави, кротости, надахнућа, једног одговора в једног питања, једног давања и једног искања. Зора се скупи на столици и изгуби се у гледању. Олга је само гледала како он маше руком по палети и платну и како његово лице бива све живље и задовољније, И из њених крупних очију сипала је љубав и вера.

Једно лепо ћутање, Сви су заборавили време.

— Доста, Олга, хвала. Готово! — рече сликар к измаче се задовољан.

Зора приђе ближе,

— Ах, — рече — како сам ја сујетно, уображено створење. Она је сто пута лепша од мене

— Јесте, јесте! И ви сте сто пута лепши од ње. Ви сте дан на мору, а она је ноћ на мору. У вас има више боја, у ње има више тајне. _