Plava gospođa

60 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

како је сад све лако и добро. Зашто се старала да учврсти нешто што је мислила да је чврстог Да ли се она заиста није ничега бојала7

А сликар7 (Он се само осмехивао срећно и радио кад она хоће и престајао кад она зажели. Ту је урадио и њену трећу слику која је била најбоља,

Кад би се измакао с палетом и четкама, да издаље посматра слику, имао је један мио покрет; лако забацивање главе, при чему би му коса падала на слепе очи, а он би је другим покретом главе опет вратио на њено место; Она је тако заволела тај покрет, да се увек осмехивала као нечему живом. Он је имао загасито смеђу косу, лако таласаву, не сликарски дугачку, и меку и сјајну као свила. Њој је непрестано било чудно колико је он лепи како то све раније није видела.

— Ви као слика, или скултура на којој се непрестано ради сваког дана покажете неку нову лепу црту, ваша лепота каода се сад ствара.

— Ја сам некад био леп. Ако она сад васкрсава, ја знам зашто.

_— Збиља, кажите ми како сте могли онако свирепи да будете понекад раније 7

— Ах, да знате како ми је било тешко, Мислљио сам да, кад се ја мучим, имам права и друге да мучим. Управо нисам ништа мислио. Био сам несрећан и рђав. И још нешто; осећао сам неисказано уметничко уживање кад видим како се израз ваших очију од најљупкије радости одједном преобрази у највећу срдитост, Небо никад није могло тако брзо да се наоблачи. Покушавао сам да вас сликам напамет, али ништа није ваљало. Једио сам се и био зао.

— Тешко ми је да мислим о томе.

— А ви немојте мислити. Зар ми нисте опростили свег

=— Јесам оно прошло, али се понекад бојим за будуће; понекад ми се чини да у вама има неко зло које сад спава.

/