Plava gospođa

78 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

хтела да буде племенита и кад би је он са снебивањем замолио да оду у најскровитије уточиште, у усамљену вилу, она је пристајала покорна њему и судби са једним осећањем зачуђености као у човека, који би се пошто је после силне борбе побеђен изненада осетио као победилац,

Олга, толико скромна и повучена, ипак им је мало сметала. Од ње, од њене безазлености су се они крили, а не од непознатог света у туђој вароши, (Од њеног поверења су се они помало стидели, не говорећи међу собом никад о томе. Она се увек старала да их остави насамо. Романтично девојче је налазило да је њихова љубав једна велика тужна лепота која мора брзо да прође и коју им је она одобравала баш зато што ју је сматрала пролазном срећом. Млада девојка која је по души у својој високој честитости била наивна као дете никад није посумњала у своју пријатељицу.

А други2 Нису их се много тицали, И они се тих других нису тицали. Мештани које је интересовала свака сплетка њима познатих личности остајали су равнодушни или чак и љубазно попустљиви према лепим странцима које нису познавали, Нико није могао ништа тврдити, а они који су нешто слутили осмехивали су се са симпатијом на пар плавих, витких, интелигентних и лепих љубавника. Било је наивних продавачица воћа које су их називале братом и сестром.

Само жена која је чувала вилу и била на услузи јединоме госту мислила је да поуздано нешто зна. А она пак имала је материјалних симпатија. за младога сликара који јој се у почетку није нимало допао, али који је за успремање радионице плаћао као какав кнез. Младу жену је готово заволела због искрене љубазности и доброте према њеноме детету. Дете је давало госпођи цвећа, а она је њему давала бонбона и пуну шаку ситнога новпа. И тако нико није био против њихове љубави у томе крају где је небо блистало, где је море певало,