Plava gospođa

850 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

бити дуга не поквари. Олга је способна да падне у очајање кад чује истину, а онда — оде све.

(Олга се склањала од њих, налазећи разне изговоре. Њоме је овладао једно нелагодно осећање. Мислила је да разуме њихову идеалну љубав, да им ништа не замера, да није љубоморна ни на брата, ни на пријатељицу и да није низашта ни пред киме крива; — а опет осећала се каода има од свега тога помало у њеној души, чак и неке кривице пред другима и пред собом. -

Два створења које је највише волела узели су јој једно друго и сад јој се чинило да је сама. Они не би овде могли бити заједно без ње, а опет она као трећа била им је, тако јој се бар чинило, на сметњи, или бар излишна. Њен положај јој се није свиђао и није умела да сложи две супротности; потребна и излишна. Није умела потпуно да ана-

лише своја осећања и патила је што није довољно племенита.

Међутим она је у души одобравала њихову срећу и волела их више него дотада. Они то нису знали. Њима је ишло у рачун, иако их је мало болело, то Олтино склањање. Она је измишљала да некуда оде са децом њиховог хотелијера, са којом се спријатељила, и некад по читаве часове тражила је и купила шкољке и пужиће. Море је било извор њене утехе и меланхолије. Каода је у својој души донела из Београда једно море ита два мора су се страсно заволела.

Једног дана Зора је упита:

— Зашто тако чините 2

— Зашто ме питате, зар не разумете7 — одговори он

— Разумем, али ја нећу да је вама досадно,

— Никад у животу ми није било мање досадно. — А није вам ни тешко 2 Нисте тужни;

— Јесам мало.