Plava gospođa

ПЛАВА РОСПОЋА 58

Не схватајући колико ће јој бити тешко без њега; она је унапред уживала у његовим писмима и радовала се будућој слави његовој. Она у својој опијености није умела да губи, она је хтела само да добија. Била је заносно лепа у својој резигнацији и у својој жељи да последње часове до краја испуни радошћу своме драгоме и својој младој пријатељици. Својом живошћу она је развесељавала и Олгу, Дуго су ноћу седели или у Олгиној соби на дивану или се пели држећи се под руку све троје уз стрмене обале крај мора, И Олги није било више незгодно кад би опазила да се глава њенога брата наслонила на главу њене пријатељице и кад би јој се чинило да се у помрчини њихова уста траже. Крај среће — мислила је она_ и окретала је своје тужне очи мору, јер и она је имала растанак. ;

И кад су отишли, задовољни што она остаје јака и насмејана и поред суза и бледила, она је имала једно племенито задовољство: уображавала је да је приближила брата и сестру. Није ни слутила колико ће их удаљити.