Podgorac
10
Варваризми
8 аза офаиње
НЕДОУМИЦЕ_
У средствима јавног информисања свакодневно сте у прилици да чујете или прочитате
многе стране речи (варваризме). Да ли сте увек сигурни да знате њихово право значење7 На пример. импичмент, еклатантан...
адекватан - једнак, подударан, одговарајући
бескомпромисан - непопустљив, непомирљив
бескрупулозност - безобзирност, непоштење
бестијалност - зверство, нечовечност верификација ње, оверавање
витални - од животног значаја глобални - целокупан, укупан проверава-
дистрикт (у вези будућег статуса Брчког) - област, округ; надлежност
еклатантни - очигледан, јасан
конзорцијум - удруживање
банака или трговачких кућа ради давања зајмова држави конфронтација - суочавање конфронтирати - супротставити коегзистенција - истовремено постојање
конвертибилан - претворљив концерн - највиши облик приватно - капиталистичког монопола. Укључује низ индустријских, трговинских и банкарских монопола
(искључивих права). Обично је на челу најкрупнијих банака. импичмент - оптужба и судски поступак, нарочито против државних чиновника имплементација (мировни спорзум у Босни) - извршење, спровођење наредбе
инаугурација - свечано увођење у звање инкорпорација - укључи-
вање, припајање
интегралан - потпун, целоВит интегритет неповредивост лансирати - вешто, али незванично, пустити у јавност глас, вест, саопштење
латентна (опасност) потајна, прикривена
лобирати (лоби - ходник) група људи који води кампању да чланови неког политичког или законодавног тела гласају тако да се донесе одлука у корист неких посебних интереса мајоризација - надгласавање, већином гласова
медијатор - посредник, суди-
целокупност,
ја
опструкција (парламента) спречавање, ометање скуштинског реда другим говорима
опција - слободно бирање
портпарол - говорник у име других ·
прокламација објава пролонгирати - одложити
просперитет - благостање
реафирмисати - поново потврдити репарација - поправка, ратна одштета
рестриктивна (политика цена) - ограничавајућа сецесија - отцепљење
супервизор (у Босни) - надгледник, надзорник
тенденциозан - намеран, који има скривену тежњу
хегемонија - превласт
проглас,
Да ли су све ове речи неопходне - просудите сами.
Драгица ПУЉЕЗЕВИЋ
Религија
Хришћанство је једна од најстаријих идеологија. Срби су као народ почели прихватати хришћанску веру после свог досељавања на Балканско полуострво, али не као целина, већ појединачно. Званично покрштавање Срба везано је за владавину византијског цара Василија (867-886) и први пут се у династији
Вишеславића 891.
године помињу принчеви са хришћанским
именима (Стефан, Петар). Да се приметити да су и код Срба као и код других народа веру најпре прихватили богатији слојеви
друштва.
Христијанизација је дуго времена имала дубок јаз са
паганским (веровање у више богова) веровањем које се дуго сачувало у народу, па чак и до наших дана.
Оснивањем Охридске архиепископије
за владавине цара
Василија 11 1019. долази до појачаног прихватања хришћанског учења и то на словенском језику, а одређен број епископија имао је своје центре на простору насељеном Србима. Временом је у тим епископијама преовладао грчки језик и утицај, што се неповољно одразило на христијанизацију, Све је то допринело да се на подручју насељеном Србима, рашири јеретичко учење богумилска јерес. Против богумила биле су православна и католичка црква. Стефан Немања је јеретике кажњавао, прогонио из државе а њиховом вођи "језик уреза у грлу". Оваквим мерама сломљена је снага јеретика у Србији, па је у великој мери остварено духовно јединство српског народа. Дубоко је укорењено мишљење код српског народа да одбијање вере уништава
српски народ, опстанак.
а враћање вери враћа му самопоуздање за
Злаја ВЕЛИМИРОВИЋ
Фељтон, четврти део
У КО
(Живан Ј. ГРУЈИЧИЋ)
Село Лопатањ се простире изнад двеју обала истоимене речице која се улива у Јадар. Село је брдског типа, а куће се налазе по заравнима високих и стрмих брда која су наставак венца Соколске планине што се завлачи на исток. Јужни део села је вис Ива окренут према Станиној Реци и селу Драгодолу. Преко Иве просечен је нови пут који повезује Ваљево и Љубовију преко Пецпке. У позађу Иве уздиже се вис Караула, непосредно од старог римског пута, односно средњовековног, чија калдрма је до скора била уочљива. Караула је до 1800. године, област села, географски и административно вођен као планина Маза, док се западније уздизала планина Кокорава. Највећи висови села су: Оскоруша, око школе, где су насељени Сандићи, Вења, где су Јанчићи, Бојчица изнад Бобића, Церје и Осоје, где су Бирчани, Равни Гај, где су Мирићи, Дебели Цер до села Врагочанице, Белешка и Јајац у Мази и Виловица у средини села, где су неке од кућа Сандића.
Село је богато изворима. Јужни део села, по јаругама, потоцима и косама брегова, има највише извора који су толико јаки да формирају потоке. И северни део села има извора, али они су стали или често користе речну воду за пиће, поготову када су сушне године. Од водотока села већи је Лопатањска река што тече испод Мазе и брда Белешка. Ту реку чине три потока: Коњска јаруга, Јајачке јаруге, Мажанске јаруге. Река тече на север и успут прима многе поточиће. Под Осојем прима Радијевицу, доста јаку речицу што извире испод Кокораве. Испод Оскоруше и Церја чини ушће са другом већом реком села Брикосом која извире од Дебелог Цера, са североисточне стране. Од ушћа ових двеју река, настаје Лопатањска река до под Јанчиће, а одатле се, текући на запад, отпочиње звати Остружањска река и под тим именом остаје све до свог ушћа у реку Јадар.
Најбоље земље за обраду код овог села су: Караула, Маза, Летиште, Луке, Добросавка, Ковраг, Поље и Сарајлијина вода у Јајцу.
Најлешне шуме села су у забранима: По Воњи, Оскоруши, Мази, Биловици, Кокорави и Јанчића забрану. Сеоске заједнице _ се налазе у Виловици, у средини села, оне захватају велики простор; од Жутог Рта у Кокорави до села Гуњака.
Лопатањ је село разбијеног типа. Куће су на заравнима појединих брда, смештене у малама или већим групама. Ту свако брдско насеље чини но једну малу. Највеће мале села
25. фебруар 1999.
су: Јанчићи, Бобићи, Сандићи, Бирчани, Лештарићи, Ћосићи, Горњи Лопатањ, Мирићи и Маза.
Јанчићи су на Вењи, коси
од Плавања, на којој су и Бабићи из Осечине. Јанчиће чине с Петрићи, Кнежевићи
(15к) и Живановићи (4К).
Бобићи су уз Брикосу под Бојчицом, а од њих су: Мијаниловићи (7к), Миловановићи (Зк), Илићи (1к), Пантелићи (Зк), Павловићи (4К), Чкојићи (3к), Бермановићи (Зк). Сандићи су на Оскоруши и око школе, а од њих су: Поповићи (2к), Протићи (2к), Софроноћи (1к), Андрићи (1), Обрадовићи (1к), Стаменићи (Лк), Драгићевићи (3к), затим они што су се иселили на Виловицу: Андрићи — (1), Обрадовићи (1к), Стаменићи (Лк), Радивојевићи (2к). Бирчани су западније од Сандића и ту су: Анђелићи (4к), Васиљевићи (4к), Гавриловићи (4К), Николићи (3к) Тодоровићи (Ак). На западу су Лештаре где су ни Михаиловићи - Лештаре (6к). Јужније од ових на Виловици и Кокорави се налазе Ћосићи: Ћосићи (7к), Симанићи (4к), Лукићи (2к), Вилотићи (1к), Бојичићи (Зк), Крсмановићи (]к) и Дамњановићи (2к) На исток од Ћосића су на Равном Гају: Мирићи (13) На југу од Мирића су: Тадићи, Ћурићи, Бранковићи, укупно 13 кућа, Живановићи (5к), Анџаковићи (Зк) Милинковићи (5к) и Милановићи (2к). На исток од Горњег Лопатња је Маза са три мање мале: Белешка, Јајац и Брус. У Белешници, најисточнијем крају, су Борђићи (7к), Бојићи (7к), Грујићи (2к), Марковићи (бк), Маринковићи (Зк), Томићи (1к), Даничићи (лк). У Јајцу су куће: Ћосићи (Лк), Симанићи (Јк), Јовићи (Ск) и Лукићи (Зк). У Брусу су: Тешићи (4к), Недићи (4), Ђурђевићи (2к), Максомовићи (Пе) Шантелићи“ (к) и Митровићи (бк).
У селу има доста задруга. Највеће су: Јанчићи 1, Илићи са 37 укућана, Радосављевића, Ђосића 1, Јанчића, Радивојевића 1 са преко 30 укућана, Миловановића 1, Живановића 1, са преко 20 укућана, и многе друге задруге са преко 15 укућана.
Име овог села је доста старо и за њега је везана занимљива легенда. Један од првих досељеника био је веома прек човек. Једном приликом када је вро шшеницу, одједном се наоблачи и он виде где ће да удари киша, па поче дозивати своју жену да дође и помогне му да заврши посао пре кише. Међутим, жена или није чула, или није хтела доћи. Он се наљути и зграби лопату па појури у двориште, где затече жену и ништа је не питајући, подиже лопату, удари је по глави и уби. После тога људи, који населише село, тог човека прозваше Лопатањац, а касније и селу дадоше име Лопатањ.