Podgorac

15. јун. 1999. след фр лалић СЛодгорац, 9

ПОЕЗИЈА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Непролазна вредност српске књижевности и непресушни извор љубави, среће и топлине јесте право име Десанкино.

Свака њена песма је река од свог извора па до ушћа у неку већу реку и тако без Три пријатеља крену на излети · Кр~а. Њене песме зраче посебном топлином, свеједно да ли је говорила о неким тужним купе прасе од 12 кг. да испеку. Први при- тренуцима или о тренуцима среће и љубави. Десанка је писала за све генерације и њеној се - Е 5 . песми може дивити и дете, као и одрастао човек. Свако се може пронаћи у њеној песми: неко

јатељ је имао новца за 3 кг. „други за 4 КГ. — ко осећа стрепњу или неко ко хоће да доживи чудо. а трећи за 5 кг. Успут им се придружи и Десанка је писала и о свом крају, где је расла уз обиље родитељске нежности и у четврти пријатељ. По повратку са излета атмосфери нетакнуте природе. Из њених песама о завичају види се са колико љубави описучетврти пријатељ на име надокнаде дао је – Је Бранковину и колико она за њу значи. Сликар би сваку њену песму могао благим и 5 5 нежним потезима пренети на платно и тиме насликати веома примамљив пејзаж, али он не својим пријатељима 60 динара, рекавши _ би могао насликати неке детаље који само у песмама постоје. Сваки тај детаљ у песми је као им да новац поделе праведно. парченце Десанкине душе и срца које је она без много напрезања уносила у песму. Док се чита њена песма, осећа се неки величанствен мир који је као лађа што плови по тихој Колико новца је добио сваки – површини воде. Она у својим песмама тражи помиловање за све људе. У једној својој песми пријатељ. говори о томе да би, када би била у могућности, пренела Грачаницу са Косова јер се плаши да она једног дана не настрада, па ће тако умрети и српска култура. У другој песми говори о тужној судбини убијене змије, чиме хоће да наговести читаоца да се н» неких, људима Величко ИЛИЋ страшних бића, не треба плашити, јер и она жуде за животом. Тужна судбина је и судбина трава које Десанка пореди са витезовима што су пали од руке страшних дивова. Ти дивови

ЈЕ Гад рацааоа Зарада ле (бо 3

су у ствари људи који без туге у души, косе траву.

Засигурно знам да је ретко чије детињство прошло без Десанкине песме, приче или бар мало стиха и, чини ми се, да се одмах препозна човек који живи без њене песме и њеног погледа на живот и свет. Таквих људи је данас, на жалост, све више!

ен

ЈАКЕ М - 1 оевефбала а брома во аутор Јовановић Ивана 8/2 и - Ри нон Запис из дневника Ивана Станисављевић. ж Ж Ж

зе 18. 02. 1998. Београд

Мишљења су била подељена. Сликарево и моје мишљење се скоро потпуно подудар-

ало, што се каже „под истим су углом“. КУП О Н „Слика је фантастична. Рађена је тамним и на понеким местима јаким бојама; а то ми се свиђа. Црте неодређених предмета добро су одмерене и њихова сенка се назире доста - добро. Благи потези код лица и усана одговарају. Дају им чак природну боју. Нос је изразит. АДР ЕСА Мали, али довољно уочљив да би целој карикатури, тј. лику дао изглед хладноће и тајанствености. Очи откривају некакав проницљив поглед. Тај поглед шиба попут муње, што је на слици доиста одлично приказано. Та особа мора да је мудра, посве паметна и врло

интелигентна, али и уображена. Пропорције су у реду, само, можда, ухо бих ставио за нијанза слање одговора на су светлије. Преламање ликова... то ми се допада. Цртеж пун сувих, издужених и строгих наградни задатак лица, другачијих, али посве добро урађених! Тај њихов израз лица просто иритира.

Специфично је то да слика може да открије толику дубину очију и да се њихова чистоћа и бистроумље толико добро виде. Скривају и мудрост и лукавство, неки чак и дволичност која се на неким сликама тешко запажа. Те очи, једноставно речено, буље у свог посматрача тако

"ПОДГОРАЦ" да изазивају и непријатност, и стидљивост, и страх. Црни шешир на једном од ликова то још боље исказује и чини слику још мистичнијом; чак би се могло рећи да је и привлачна, али

Карађорђева 116/23 исувише горда лица то не дозвољавају, јер чине је одбојном." Сликар се окренуо и погледао у мене. „Милице, видиш и сама колико је добра ова слика. Њена вредност је у уложеном

14253 Осечина напору, труду, проведеном времену, великом стрпљењу и ишчекивању тог сликара, јер само

се на тај начин може нешто постићи. Није довољно бити само талентован, иако таленат олакшава 50% рада, али од њега нема користи ако га ти не подржиш и не подстичеш ка бољем. Да би постао оно што желиш, или да би постао неко, мораш се држати следећег:

ЗА НАГРАДНУ 1. буди упорна 2. сигурна у себе Иг РУ 3. стрпљива 4. тврдоглава А најважније је да будеш склона раду, јер човека чини рад ... рад... и само рад...

= ----_-________--. ________---- Милица ЖИВАНОВИЋ