Podgorac

СТ одсораи,

слеаутфрлашћ

Награђени радови са наградног конкурса Народне библиотеке Осечина

то ГМ ММТУИЈ ЈОПМКО ЈАМА

Док сам била мала, пажњу су ми увек привлачиле књиге у мамином регалу. Пошто нисам знала да читам, увек сам добијала разне сликовнице. Док су се друга деца играла луткама и мецама, ја сам се играла сликовницама, из којих сам научила прва слова.

Прва књига коју сам сама прочитала била је Цицибан. Нисам увек умела да одаберем праву књигу, али што сам бивала старија, мој избор је бивао све бољи.

Од свих до сада прочитаних књига најдража ми је Дневник Ане Франк. Та књига јеу мени изазвала велику тугу. Дружећи се са Аном, ја сам са њом патила, заљубљивала се, радовала, а изнад свега, желела да дочека слободу. Њен сан се није остварио. И данас сам тужна што је било пуно Ана које су завршиле у гасним коморама и на разним стратиштима

широм Европе.

Многе песме су ме научиле родољубљу које је нама тако потребно и данас. Зари данас нису актуелне песме На Петровачкој цести, Гроб у житу, Марија на пркосима ... И данас наша Банија, Лика и Кордун, наша Босна чека неког новог Ћопића. Сигурна сам,

јавиће се.

Па шта онда рећи, шта је то најдрагоценије што сам научила из књиге. Гласам за родољубље, за љубав према домовини, за слободу. То нису само празне речи.

Те речи имају своју специфичну тежину, своје значење. Оне су део мене, моја своји-

на, стигле су ту из књига.

Драгана ПОПОВИЋ

(ОЈЛ КОЈЕ О)

Књига испуњава наш живот. Она је путоказ у свет жеља и снова. Спаја људе и извор је знања и хуманости.

Још као мала, заједно са својим вршњацима, посетила сам дом где се родио Вук Караџић. кућа мала, наизглед сиромашна, али богата својим иметком. У њој се чува све што је припадало овом великом српском мислиоцу. Вук се родио, растао и стварао прва слова ту у нашој близини. У мени се јавила велика жеља да сазнам много више о Вуку. листајући разне књиге нашла сам једну којом је за одличан успех награђена моја мајка. На њеним већ запрљаним корицама пише „ВУКОВИ ЗАПИСИ". У књизи је сажето описан живот Вука Караџића.

Он се родио и живео, умро и остао да живи. Само човек његовог духа, пун поштења, жељан сазнања, имао је снаге да истраје. Од пастира, писара, учитеља, до великог мислиоца. Вук нас је представио Европи као народ од духа и дара. Он је хтео, да га смрт не претекне, да напише сви истину српског народа. Учио је народ да види више, да разуме нерзумљиво. Показао нам је прави пут. Вук нас је из таме турске провинције увео у круг европских народа. Он је показао да је перо ново оружје у борби за ослобођење народа, да без културе нема ни слободе ни напретка. Прошао је, видео и преживео, од пастира постао народни човек. Народ га поштовао и волео, баш онако као и он њега. Радио је и стварао све за свој народ; борио се и изборио, све због народа.

ЕУ ЗУЦОУ

Оно што је учинио Вук, значајно је за сваког и на сваком месту. Вукова личност остаде део народа, његове заслуге га овековечише, уздигнуше и учинише да и данас и сутра буде са нама.

Вук је остао незабораван, светла тачка бурне прошлости, сјајна личност данашњице. Његова свака књига је благо које ми чувамо и користимо. Књига нам осветљава видик, отвара нове путеве и мења нас.

Катарина ГЛИГОРИЋ

осесевсосесесовесевеовесевевсвеоссовсосесевовесевсосвевовсовсовоссоссссоссососссовсосововсовососососососссовососососссвсососососсососососососососссоссоссосое

15. јун. 1999.

ЈЕДНА ШЕТЊА ПОРЕД. РЕКЕ

Јутро је. Будим се и посматрам како топло летње сунце баца своје зраке кроз прозор моје собе. Реших да прошетам поред реке.

Моја другарица и ја смо кренуле асфалтираним путем и полако се приближавале реци. Застале смо и посматрале речно корито. Вода је била тиха и бистра. Жуборила је, шумела, пенушала се. Каменчићи су се блистали од чистоће.

Стигле смо до једне бране. Ту је стара сеоска воденица. Задивљено смо је посматрале. Вода је била хладна, дубока и пенушава. Воденичко коло је правило необичне звуке и распршивало воду на све стране. Ту смо се мало одмориле, а затим

наставиле шетњу даље уз реку.

Застале смо поред вира и посматрале. Вода је била бистра и дубока, а у њој пуно рибица. На ливади се шаренело цвеће и лептирићи који су немирно летели. Птице су цвркутале скривајући се у крошњама

дрвећа. Кући смо се вратили истим путем.

Иза нас је остала река која се полако губила

иза брда у првим вечерњим сатима.

Зорица ПОПОВИЋ

Давид Бељић

3

одрони