Podgorac
16 СТодгораа,
С ралтаирт
8. март 2001.
Осечина: Изложба слика Олге Иванови
РАЗНОВРСНОСТ КАО СТИЛ
Прва самостална изложба слика Олге Ивановић из Осечине, постављена у великој сали Дома културе од 1. до 10. фебруара овегодине, привукла је изузетно велику пажњу
ДУ
СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ОЛГЕ ИВАНОВИЋ (снимио: Ј. Марковић)
љубитеља уметности из Подгорине. Поставка обухвата 29 њених дела
насталих у последње три године. Ликовно _ стваралаштво Олге Ивановић, професора филозофије по образовању, библиотекара Народне библиотеке Осечина по занимању и даровитог уметникасликара по души, карактерише широка лепеза ликовних елемената. у - Она је у својим делима _ _помирила све · основне принципе фигурације и апстракције. У њеним сликама подједнако се изражава природа слике и приро· да сликара, успела је · да пронађе равнотежу између доживљаја и израза. Искрен приступ ликовној уметности открива огромну стваралачку енергију Олге Ивановић - рекао је на отварању изложбе сликар мр Драго Симић, академски
СУНЦЕ ЋЕ НАД СРБИЈОМ
|Војводи Живојину Мишићу/
Сунце ће над Србијом из овог сивила. У целом свету ће да нас славе.
Уздам се у помоћ Архангела Махаила, заглибиће се Швабе у сливу Колубаре.
Победу ће донети душа сељачка, улар и јарам. Ма воле моји војници стоку као децу и жену. Узајми поштено, поштено вратиће ти се зајам.
Све је благословено и честито у нашем племену.
Ко сме тај и немогуће може,
тај за панику и страх не сме да зна. Сад Србин не може из сопствене коже, земља нам до колена у крви огрезла.
Па откуд, онда, сумња у исходиште 7 Победа је наша! Већ је на положају! Нећемо је сви дочекати - она жртве иште, ал' Србија жедно очекује зору.
Само да средим стање код јединица, да осмотрим душу, да припремим геџу. Видећете: У сваком је срце Обилића. Безглаво ће дрзник назад, на међу.
Удесићемо Швабе како доликује и треба. За нас су наступили повољни знаци.
Напад почиње у три сата, двадесетдругог новембра!
Уздам се у бога! Напред јунаци!
М. ИВАНОВИЋ
сликар из Лознице.
ДС.
Позоришна представа у Осечини
АПЛАУЗИ ЗА "МАЛЕ ХРЧКЕ"
Позориште "Мала сцена" из Ваљева представило — се осечинској публици представом "Сироти мали хрчки" комадом уређеним по мотивима из драма Гордана Михића.
Адаптацију и режију урадио је
Мирослав Трифуновић, а главне улоге играли су Верољуб - Веца Андрић,
Драган Лукић, Брако Антонић и Љубивоје - Бубе Марковић. Интересовање публике било је задовољавајуће, а судећи по аплаузу на крају представе и њихово - задово-
љство.
Ништа што је урађено не може да уради свак. Или макар не на тај начин како је неко већ урадио. Реагујем на реченицу: - То могу да урадим и ја, - коју је према речима Олге Ивановић изговорио неко испред њене слике "Крај пута" на недавно постављеној изложби под називом "Трагања" у Дому културе у Осечини. Чак и ако би то било могуће, шта том реченицом у ствари хоће да се кажег Вероватно нешто добро о себи, а нешто лоше о другима. А у суштини, то је само лоша реч о себи. Са овим размишљањем сам изашла из Дома културе, а иза мене су остале слике водећи међу собом нечујне разговоре у ишчекивању нових посетилаца. Напољу ме дочекала снежна вејавица која као да ми однекле спусти стихове Матије Бећковића: “Тада Свети отпаса мач уста, једино оружје које је имао, а које је и нама оставио ..."
~
МОСТОВИ (комбинована техника)
Некоме мач уста, помислих, некоме мач струне, некоме мач киста и тако редом. Свима неки алат стварања и крчења, никоме алат за рушење. А толико је порушеног и разореног у нама и око нас. На сликама пред којима сам стајала видела сам борбу против рушења, једно отимање из раља мрака, једно покошено стремљење висина, “Жар дрво" - горостасно и победоносно, “Округло брдо" коме је небо подарило огрлицу необичне светлости, "Рађев камен" са ивањским венцем који нема намеру да увене ... Снежна вејавица утихну и пред очима ми затра завеса слике која се зове "Хармонија". Помислих како ће се она са сликом “Стрепња" договорити да једна код друге пређу. И би ми мило због тог “Ткања сна".
Љ. СТЕВАНОВИЋ