Podgorac

1. мај 2002.

Војислав Андрић - Маџар,

РЕФОРМ

х Не треба очекивати да се за годину и по дана поправи све оно што је у пре

Фаалтарљћијај

педагог, спортиста, политичар

Е ПО

СЕГМ

сТодгорац,

ЕНТИМА

тходних 10 година ишло у супротном правцу

ж Одељење Гимназије у Осечини није у плану, јер нема интересовања

Поштовани читаоци недавно смо имали част да за овај број "Подгорца" екслузивни интервју приушти господин Војислав Андрић Мађар - савезни секретар за спорт, директор Ваљевске гимназије и председник ИО Нове демократије.

= Професоре Андрићу, однедавно сте поново на челу Ваљевске гимназије. Који су разлози за ваш повратак2

- Мој живот је углавном везан за просвету. Ја сам практично од друге године свог живота у школи. Према школи гајим не само одређена интересовања, него и једну велику љубав, поготово такав однос имам према Ваљевској гимназији која је, да тако кажем моја друга кућа. Криза која је захватила образовање и која се наравно одразила и на Ваљевску гимназију, била је мотив да се заједно са својим колегама ухватим у коштац са проблемима и да гимназија стабилизујемо и подигнемо на један виши ниво. Да обновимо све оне активности по којима је она била препознатљива у прошлим временима.

х Какви су вам планови за предстојећи период и да ли бисте упоредили време од пре 15 година када сте први пут били директор гимназије и ово сада када сте поново на њеном челу2

- Планови су многоструки. Усмерени су ка унапређивању васпитно образовног рада у школи,

подизању нивоа наставе, осавремењивању наставних програма ска једном — сасвим

другачијем приступу реализацији наставе, приступу који у себи садржи коришћење интернета и коришћење комуникацијских могућности које пружају рачунари.

ж Програми су везани и за специјализацију још неких одељења сем овог математичког;

- За унапређивање положаја ученика . Почели смо већ нешто око стварања ђачког парламента што је почетак демократизације гимназије:

- За квалитетнију сарадњу са професорима и са родитељима наших ученика јер је ту један огроман резервоар нових могућности и желимо да родитеље укључимо у консултације и одлучивање.

Планирамо и унапређење културне и јавне делатности по чему смо били познати.

Неупоредива су времена када сам први пут био директор и сада. Оно је било време једне друштвене стабилности и једног економског просперитета и Ваљева и ваљевског краја. Мање је било проблема. Школе су имале знатно већу друштвену подршку него сада, јер све што нам је било потребно све смо добијали, а плате наставника су биле скоро три пута веће него сада па су радници имали много већи полет и веома велики ентузијазам у свом послу.

Што се тиче отварања одељења у Осечини, мислим да се у овом

тренутку не размишља о томе из простог разлога што нам се то чини нерационалним и мислимо да би то био покушај који у овом тренутку не би дао добар резултат. Ми размишљамо о томе да један број одељења _ постепено иде на суфинасирање са родитељима и да у оквиру свега тога треба можда посматрати отварање одељења у Осечини и Мионици. Јер, уколико нема интересовања за један такав програм у то не би требало ни

улагати. х Врло брзо предвиђа се реформа целокупног школства,

односно образовања у Србији. Појасните нам мало ближе тај процес.

- Процес реформе образовања има неколико сегмената. Када је у питању основна школа ту ће се ићи на реформу програма, слична ситуација је и када су у питању гимназије. Код стручних школа се иде на корените промене где ће школе имати слободу да предвиде савременији облик организовања. Пропорционално аутономији универзитета ће надам се имати одлучујућу реч када су реформе универзитета у питању. Најважније је ипак да процес реформи буде поступан.

ХХ! век припада школи која ће стварати креативне и слободоумне личности, која ће развијати креативне способности тих младих људи.

Акценат треба ставити на образовање за стално образовање, на оспособљавање ученика за један логички приступ материји, за примену најновијих компијутерских могућности када је у питању учење. Наставници ће зато добити једну сасвим другу улогу. Неће више бити они који саопштавају науче истине и упућују ученике у материју, него они који упућују како се учи, одакле се учи и усмеравају према способностима и интересовањима сваког ученика у овом или оном правцу.

Добро мотивисан и обучен наставник је основ свих реформи и наставници треба да добију приоритетно место у тим рефомским захтевима као и њихова едукација.

Реформу треба заштитити и од промене министра па чак и од промене власти. Одлучујућу улогу у предлагању националног програма образовања у наредних неколико година треба да има просветни савет, а он треба да буде такав да иза њега стане практично цело друштво односно држава.

# Који су највећи резултати ДОСове "власти а шта највећа разочарења вас као непосредног политичког учесника али и као стручњака и грађанина уопште2

- Резултата има доста и мислим да не треба бити слеп па не видети да је Југославија за годину и по дана

успешно реинтегрисана у међународну заједницу, да је повратила чланство у већини

међународних политичких и економских институција.

То је један од најважнијих резултата с обзиром да не можемо живети изоловани од света, јер повезивање са светом је императив битисања на овим просторима.

С друге стране обезбеђен је један реформски курс који је захватио скоро све сфере живота и то не само буџетску реформу, већ реформу у привреди, банкарству, образовању, спорту и др.

Нормално, не треба очекивати да се за годину и по дана поправи све оно што је у предходних десет година ишло у савим супротном правцу. Надам се, међутим да ће влада Републике Србије до краја свог мандата успети да још много тога поправи као и да ће нова државна заједница Србија и Црна Гора успети да се реформише и да нас приближи нашем коначном циљу а то је свакао улазак у Европску унију.

Што се тиче слабости садашње власти оно што се мени не свиђа је свакао кадровска политика ДОСа.Заборавили смо да ову земљу напред могу водити само квалификовани и стручни људи и што смо на много места по партијској припадности поставили људе којима ту није место.

Ове земља има шансу само ако на сваком месту буду најуспешнији и најспособнији људи и ја нисам од оних који дају предност партијској припадности. Сигуран сам да постоје многи људи који су добри стручњаци а нису чланови ни једне партије и који су бољи од кадрова које је поставио СПС и бољи од многих кадрова које је у овом тренутку поставио ДОС.

Једноставно та грабеж за функцијама и масовно учлањавање задесило је нажалост и нас и то је један баласт који тренутно имамо и који ће нам сметати да обећања дата грађанима у 2000 год. не испунимо до краја јер се на многим битним местима налазе људи који нису способни да изнесу терет времена.

х Србија је још увек веома криминализовано друштво. Какво је ваше мишљење о том можда и највећем проблему наше државе

- Тачно, у Србији је још увек криминал веома присутан, али морамо знати да нешто што је друштвено зло и што је било уврежено у готово све поре друштва не може одједном да се разреши. Из простог разлога што је криминал у Југославији до 2000 год. имао епитет државни. Функционери односно челници државе били су уплетени у све то. Нисте могли ништа од профитабилне робе увести, а да нисте у том врзином колу. Има ли смо да царина није било, а ако их је и било оне нису уплаћиване у државну касу него су коришћене за финасирање ратова, за финасирање останка на власти тадашњих властодржаца. Један број

људи био је увучен у један такав државни криминал. Данас када губе позиције они не желе да се тек тако предају и с обзиром на материјалну моћ коју су стекли не презају ни од криминалних _ радњи, отмица, убистава и сл.

Но ја се надам да ми полако али сигурно улазимо у траг тим криминалним радњама и да се број тих кривичних дела смањује што у осталом и статистика покјазује.

Да ли сте за сарадњу са Хагом и на који начин2

- Ми морамо сарађивати са Хагом и ту нема никаквих двоумљења. Што се тиче самог начина _ доношење закона је легализација те сарадње и то је најбољи могући потез који су и влада и скупштина СРЈ предузели у овом тренутку.

ж Где се тренутно налази наш спорт и кави су правци његовог развоја2

- Спорт се налази у дилемама

као и цела наша земља. За мене је у овом тренутку најважније обезбедити мирну и квалитетну трансформацију националних спортскух савеза. Мислимо да период прилагођавања на нове односе треба да траје исто онолико колико је то дефинисано полазним основама за преиређење нове државне заједнице, дакле три године, а то се поклапа са завршетком олимпијског циклуса 2000-2004 година.

Вечити проблем нашег спорта је и финасирање, а њега треба посматрати у светлу чињенице да Југославија у овом тренутку има национални доходак 1000 динара по становнику. Једноставно стандард нашег спорта не може бити ни изблиза као стандард спорта у земљама где је национални доходак 20 и више хиљада долара.

х На самом крају нашег разговора професор Андрић је рекао следеће:

- Желео бих да подвучем да сам заиста увек радостан када се појавим у Подгорини. За Осечину и Пецку вежу ме најлепше успомене

јер сам и као професор и организатор летњих и зимских школа математике па и као

спортиста провео на том подручју један од најлепших делова свог живота.

Грађани овог краја могу увек да рачунају и на мене и на моју помоћ у оквиру оних надлежности за које сам задужен у Ваљевској гимназији, односно у СРЈ.

Никада међутим не смеју заборавити да то мора бити само помоћ која је дефинисана законом јер ми се чини да је у предходном периоду било много незаконитог помагања, можда мање овој средини него неком другим и због чега неке средине и јесу заостале у развоју зато што је, да тако кажем штимано а не рационално распоплагано са средствима.

Веран КРСТИЋ