Podgorac

10

11. новембар 2003.

Петак је. Последњи дан школе у седмици. Устао сам рано да бих се спремио. Зазвони телефон. Рекао ми је друг да ће ме чекати на улици са осталима.

Као и свако јутро, успут, од куће до школе, причамо о свему. О синоћној утакмици, о аутомобилима, о школи и много тога другог.

Договорили смо се да после школе, пошто не идемо суботом, организујемо турнир у фудбалу.

Дуго сам у школи ишчекивао када ће се завршити настава. Настава је трајала као вечност. (Пошто сам мало учио кући а разлог је, што се, као и увек, играм напољу до касно увече). Најзад задњи час, имали смо историју. Наставница је почела да пита редом. Многи нису знали па су добили јединице, а неки што су знали пет“ ице. Још десет минута до краја часа. Безнадежно чекам да звони за крај часа. Стигао је ред на мене. Шта год ме је наставница питала, нисам знао ништа чак ни да кажем "а". Добио сам јединицу. Завршио се час, а заједно са њим и школа ове седмице. у

Када сам стигао кући, бацио сам торбу у страну. Грво што сам полупао била је моја_

СОКОЛСКА СВЕТИЊА

Соко-град налази се на једној од оштрих литица Соколске планине. По легенди саградила га је Сока па је по њој и добио име. Турци су се на територији Србије најдуже задржали у Соко-граду све док им Срби нису исекли цеви које су доиводиле воду. Соко-граду се може прићи само с једне стране и то уском стазом обилазећи стену, а затим се спиралним степеницама пење уз литицу до зидина града. У зидовима са бочних страна су још увек рупе од цеви за пушке. Остаци пушкарница указују на безбедност града.

Испод литице града саграђен је претпрошле године манастир Св Николај. За његово подизање најзаслужнији је владика Лаврентије. У оквиру манастира налазе се и конаци за туристе.

Прошле године један Немац је дао новац и на литици спуштен је позлаћен крст висок 12метара. Спроведена је и струја до манастира, тако да ноћу рефлектори обасјавају целу литицу.

Марија Стојнић М 2

Сан сваког одбојкаша или одбојкашице, па и мој је да игра на паркету са доста навијача и да победи.

Била је недеља. Мој тренер је заговорио утакмицу са одбојкашицама из Крупња.

Девојчице из Крупња биле су добре одбојкашице. Освојиле су четри медаље.

Било је девет сати. Све девојчице из мог тима биле су узрујане. Сви су чекали када ће прозвати моју екипу.

Дошао је и тај час, изашли смо на паркет. Била сам узбуђена, али ме је умирио тренер који је рекао"Можете ви то девојке!", и подршка публике.

чаша коју сам добио од друга за рођендан. Била је то предивна чаша у облику чизме. Када сам се окренуо да видим шта се догодило чаши, закачио сам кристалну вазу чија је једина успомена моје мајке на баку. Брже - боље пожурио сам да покупим делиће стакла.

Стигла је моја сестра из школе, није приметила да вазе и чаше нема. Касније су стигли родитељи са посла. Прво што су приметили, било је, наравно, кристална ваза и моја чаша. Рекао сам да је моја сестра Марија разбила и чашу и вазу.

Узалуд се сестра правдала, зато што су моји родитељи више веровали мени. И због тога сестра не само да је била грђена, него јој је забрањено да излази напоље. Отишао сам (као и увек) да се играм.

Играо сам се до касно у ноћ. Све време ме је гризла савест. Када сам дошао кући, нисам више могао да издржим, па сам све рекао родитељима. Да сам добио јединицу и од беса полупао ствари. Заслужио сам укор да не излазим напоље.

Никада не треба лагати родитеље због нечега лошег што си учинио.

Ђорђе МАРКОВИЋ МП2

урннваванаенаванарн зенит НА + „> јео 922

пора

оО а

Ооо оно

2

Владимир САВИЋ

| Утакмица је почела.

КЕ Гласови који су допирали из публике

претворили су се у муклу тишину.

Девојке из Крупња добро су играле, али смо ми победили у првом сету. Други сет био је тежак - једва смо победили. Наш тренер затражио је тајм-аут. Пришао нам је честитао и рекао"Само тако наставите!' Трећи сет је био лак. Прво смо ми водили па су нас престигли.

Свим силама сам се борила и дала задњи поен који је моју екипу довео до победе. Зној се само преливао са мене.

Навијачи __ су били задовољни.

МАЈЧИНО МЛЕКО НАЈЗДРАВИЈА ХРАНА

Како је лепо када мајка воли и када осетимо њену велику љубав коју гаји према нама.

Док смо мали, ту бескрајну љубав и нежност осећамо преко мајчиног млека. Због тога напредујемо и растемо, јер то је храна која нам тада највише прија. Пијући млеко осећамо топлину маминих руку које нас мазе и нежност очију и погледа који нас милује. Колико пута смо само осетили благост и нежност њених усана на нашим лицима, док смо пили ту чаробну течност од које смо порасли. Мајчино млеко нас је чувало од болести, давало нам снагу и храброст да пребродимо прво болно ницање зуба, прве кораке, прве изговорене речи.

Као што је сунце потребно лету, тако је и мајчино млеко потребно сваком детету. Не умем много да кажем. јер сам још увек мала,

ал срце за Вас куца. Мајке, за све Вам хвала!

Кристина РАНКОВИЋ Ш2

Ме 54

а

У.

а

У

~ - у ону хе ЦК

сви СУ МИ ЧЕСТИТАЛИ

Погледала сам у тренера - био је срећан. Победили _ смо захваљујући _ мени. Девојчице из мога тима су ми честитале. Била сам поносна.

Тренер је погледао у наси рекао:'Свака част девојке!"

Навијачи су нам честитали па и девојке из Крупња које су биле тужне. Бринуле су шта ће им тренер рећи.

Било ми је жао, али ипак сам била срећна. Сви су били срећни. победили смо.

После овакве победе сигурно смо оставили велики терет девојчицама из

Крупња. Марина МИЛОШЕВИЋ М!2

ОАЗА СТ ОЛАФ. 2 гоае Бека МИА А УМ БА У АМУ РОЗИ УЛ По

усо бури

22

|