Podgorac

30. децембар 2003.

33 ХАгрплод“ из Осечине

ТОВ ЈУНАД!

Својим новим амбициозним програмом 33 хАгроплод“ из Осечине намерава да оживи сточарство на овом подручју и да уједно створи услове за запошљавање одређеног броја људи на пословима това јунади.

- Предвидели смо да код 17 наших коопераната активирамо исто толико товилишта у којима би се узгајало 600 јунади - каже Душан Милошевић, директор задруге. - На тај начин требало би да макар у одређеној мери буде превазиђена актуелна ситуација у којој упркос постојању солидних објеката овде већ годинама уназад нема организованог това, а целокупно сточарство је далеко испод могућности.

За реализацију овог програма, који је добио пуну подршку од општинске владе, затражена је финансијска помоћ од Фонда за развој Републике Србије. де:

Са новембарске седнице СО Осечина

ПОРАСЛО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ПШЕНИЦУ

х Сетва озимих житарица успешно се приводи крају о Видно побољшани услови рада у школама % Приступа се изради привремених правила грађења ~

Садашњи сазив СО и њених органа и тела прекинуо је стару праксу нередовног измиривања обавеза из буџета, дао већи значај и показао више него раније разумевања за проблеме основног образовања на овом подручју. Резултат тога је видно побољшање стања у обе матичне школе / у Осечини и Пецкој /, као иу њиховим издвојеним одељењима широм општине.

Тако су, у најкраћим цртама, оцењени, и прихваћени, извештаји о раду ОШ "Браћа Недић“ из Осечине и ОШ "Чеда Милосављевић“ из Пецке у школској 2002/2003 години, на редовној седници СО одржаној 26. новембра, уз напомену да је заиста уложено доста напора и средстава да би се стигло до ових позитивних оцена, али да се и убудуће то исто мора чинити како би се још више поправили услови за рад...

Општински парламент одлучио је да се приступаи изради привремених правила грађења на овој територији, која ће бити на снази све до доношења нових планова. Израда овог документа путем јавног оглашавања биће понуђена и поверена најповољнијем обрађивачу, а до доношења привремених правила примењиваће се постојеће урбанистички планови, односно Правилник о општим условима о парцелацији и изградњи.

Прихваћена је и информација о јесењим радовима у пољопривреди,из које, као мали куриозитет, ваља истаћи констатацију да је код подгорских ратара, који су до сада због ниских приноса и високих трошкова производње (нарочито жетве) радије куповали брашно у Мачви и Срему него сејали озиме житарице, ове јесени изузетно је порасло интересовање за сетву пшенице.

- Свих 72 тоне семенске пшенице, које је Влада Републике Србије дала бесплатно на име ублажавања последица од летошње суше, већ је расподељено, а значајне количине произвођачи су набавили за новац преко задруга и пољопривредних апотека - рекао је Љупко Миловановић из општинског Штаба за праћење радова у пољопривреди.

Оријентационим _ програмом _ коришћења ораничних површина у јесењој сетви предвиђено је да се у овој општини пшеницом засеје 1.520, а јечмом и ражи 162 хектара. Према подацима Штаба, упркос малом кашњењу због временских (нејприлика, сетва се успешно одвија и већ је завршена на преко 60 одсто планираних

површина. Д. САВИЋ

сТраћрета

Из Крушик-Пластике

СВЕ ОБАВЕ:

Дешавања у "Крушик-Пластици" месецима изазивају разне коментаре, траже се одговори на питања шта се ради, како, колико, хоће ли или неће бити приватизације, шта је са технолошким вишком радника...

На сва ова и још нека питања, потражили смо одговор од првог човека "Пластике", директора Живојина Марковића. Као прво, чули смо његову оцену о развоју и раду као обиму производње.

-Пластика има пет технологија у свом раду. Наменски део нема упослености. У овом делу програма нема посла, а изгубили смо га због оних због којих смо створени, на које смо се годинама ослањали. На првом месту то је војска, па остали велики купци попут "Слободе" из Чачка, крагујевачке "Заставе" и других. Сада је цео програм окренут цивилно где се максимално ради. Према показатељима, наследили смо програм израде водокотлића (радило се испод 20.000 комада годишње), а сада се ради преко 50.000. Слична ситуација је са кацама, резервоарима, канализационим цевима.

хИнтересује нас колико је радника остало без посла као технолошки вишак2

Наши радници су у овом моменту, што се тиче обавеза измирени у потпуности (стаж и слично). Сада радимо у два правца, и то паралелно. Као прво, желимо да се фабрика до приватизације одржи, а друго, да се сходно Закону о приватизацији нађе стратешки, потенцијални купац. За сада су најозбиљнији у том погледу словеначка "Ковинопластика"

која је сродна нама по намени, и немачка "Симона" из Кирна. Све је још у фази преговора. Потенцијални купци су задовољни стањем у "Пластици". Ми радимо на томе да она буде независна пословна јединица и то веома брзо очекујемо деобни биланс, а када се заврши ућиће се у припрему процеса за приватизацију.

Што се тиче технолошког вишка радника намирени су из државног буџетских средставаг Сходно Закону о приватизацији ми смо из сопствених средстава решили десет одсто вишка, што значи 36 запослених, а ускоро ће се на листи решавања вишка бити решено још 80 запослених. Након свих ових послова са технолошким вишком у "Пластици" би требало да остане око 250 запослених. Следи још један циклус до краја године, тако да би преостали запослени носили обим посла.

Како, Ви видите "Крушик-Пластику" у наредној години 2

-У наредном периоду желимо да се што је могуће више ослободимо кооперативних послова, да будемо што самосталнији. У том правцу планирамо израду новог типа водокотлића.

Покушаћемо да зановимо стару опрему (машине за израду каца - спирално мотање). Морам истаћи, да ове године нисмо могли да подмиримо тржиште сопственим капацитетом, а то ћемо покушати у наредном периоду.

С.АНДРИЋ

хФинансијска консолидација Крушик-Пластике нашла излаз у смањивању броја запослених. Влада Репбулике

Србије подржала овај програм и обезбедила средства. “ 157.050 динара отпремнина за већину запослених. %

Недостаје још 15 добровољаца. “ Највећи број њих 51 су радници до нивоа средњег образовања.

У једином преосталом друштвеном предузећу Крушик-Пластици ових дана је жива активност у раздужењима радника који напуштају колектив.

Наиме у складу са програмом пословно финансијске консолидације-коју је прихватила Влада Републике Србије, из социјалног програма за решавање вишка запослених које је усвојио Синдикат "Крушика" И "Крушик-Пластике", а све у поступку преипреме за реструктуирање и приватизацију овог предузећа , усвојено је да 85 радника напусти колектив.

Запосленима су понуђене престанка радног односа:

1. Престанак радног односа и пријављивање надлежној филијали за запошљавање уз право на новчану надокнаду и исплату отпремнине. За овај вид одласка изјаснило се 4 радника, чији радни стаж је већи од 25 година.

2. Новчана надокнада и обавезна додатна обука - За овај вид није се пријавио ни један радник. 3 а) Исплата једнократне новчане у висини 10 просечних ЛД у привреди републике, према последњем објављеном податку статистике. У

три опције

новембру то је било 157.050 динара.

3 6)- или 6000 динара за сваку пуну годину радног стажа. За варијанту 36 пријавило се добровољно 66 радника.

Тако је укупно до 1.12. 2003, 70 радника напустило колектив уз отпремнину од 157.050 динара и сагласност да се неизмирене обавезе у неисплаћеним умањеним зарадама у протеклом периоду неће потраживати.

Из Владе Републике Србије поручују да још 15 радника треба де напусти колектив и да су средства обезбеђена. Нових пет добровољаца има , а њихова отпремнина је 167.710 динара. За преосталих 10 радника још нису усвојени критеријуми, али је извесно да до Нове године њих 15 биће скинути са списка евиденције запослених у Крушик-Пластици.

Хоће ли овај порез консолидовати “КрушикПластику" у времену недостатка посла остаје да се види, али једно је сигурно сви ови радници уложили су много у последњих 25 година, да на ливади подигну фабрику и запосле њих 425, а да за одлазак из ње понесу само нешто више од

150.000 динара. Снежана РАНКОВИЋ

СВЕ ТЕЖЕ ЗА ЗАДРУГЕ И СЕЉАКЕ

Ова година је била тешка што се тиче пољопривреде. Земљорадничка задруга из Пецке која има свој углед и реноме једва да се одржава.

У односу на 2002. годину у овој сезони смо откупили свега 1/3 малине и купине. Суша је учинила своје. Имамо малу количину робе, цене на домаћем тржишту су такве да не можемо да се уклопимо у светске. Немамо бенефициране камате, кредите под комерцијалним условима да бисмо ишли на инострано тржиште - каже директор задруге Живојин Плавшић. Ипак се, каже он, ова година некако преживела и поред чињенице да пољопривреници дугују задрузи 100.000 евра за узет репроматеријал, 4.000 саднице шљиве и

осталих воћних култура, ђубриво... Откупљено је 400 тона свеже шљиве. Сува шљива је неквалитетна па се још размишља да ли ће се откупживати или не. О томе шта се размишља о наредном периоду директор Плавшић нерадо говори, јер као искусан директор под оваквим условима не види ништа што наговештава успешну наредну сезону. -Очекујемо нормалан рад, каже Плавшић, само ако се на неки начин створе бољи услови, дају кредити, стимулација за извоз. У супротном земљорадничка задруга у Пецкој неће имати успеха и неће преживети.

С. АНДРИЋ