Podunavka Beograd

Ч У Д Н 0 в А Т 0 С Т И 40 В Е К А. (Изђ .<1е'ра) ЧовекЂ се у толико болћ позиати учи, у колико га бол1. сматрамо . какавЂ онб бмти обмчествуе, и у колмио бризкл!>ив1е бБ1ван )ћи поредЂ тога разлика и нзлтш придржавамо се. Сотћ1мт> се ма наимапћ све више уверавамо, у колико е предЕла душа човеч1н сасвимг. непозната земли. — Такове се разлике доста чеето међу лгодма, с' коима живимо, налазе; ове само подобро посмотрити валн — пакЂ бм моаге бмти у зпашо о души човечти, кадљ бм мложину предузетм оваквм примћчан1н сравнили, далеко болћ дошли, него што е са ФилосоФиранћмљ учипћно, комћ искуство н1е задоста путљ раскчило; а и не само што бм намЋ душа човеч1а позпатја бмла, но особито и сам'Б човект>. Међу народомЋ у Сирш налазе се неки, кои су збогх> тога знатни, што млоги између нбм за наимашо маленкоств, тако се зкестоко уплаше, да сасвимЂ ванЂ себе , као у неку несвестБ падну. Ово се догађа нбинммђ волшебницмма, а узрокљ е тога, осимћ климе и начина агивота, одвећЂ напрасно уобраа;ен1> и с' Т51МЋ скопчана дражеств нерва. ОваковБЈ лгодш иалазн се међу Самоедм, Нкутцм, Тунгусцм, Камчадалм, и такођерЋ у манћмЋ етелеиу међу некимЋ коленма татарскимЋ. Свагда напрасно и изненада кздђ бм ш са ст^ане или на друго кое тугалћиво место дириуо, или жестоко дрекнуо, поставили бм се ти лгоди у нек1и видђ бесннла, кое е кодђ Самоеда и Лкута тако силно, да се ума лише, и шта пре зграбе бмла батипа, или ноијћ , свакогЂ бм кои бм се онде догод1о или кога бм нашао, ранш или у610. Они се дабогме у овомђ . беснилу силомћ натрагЋ удраЈаваго, попри том седеру, праћакаго, б!го оно себе и обходе се сасвимЋ као беснугоћи. У оваковммЂ случаевма имаго Самоеди и Ост1ннцм средства коимђ се лече. Они уагегу комадићЂ коаге одћ Јрваса (КеппИпег) или завеа;аи нћгове длаке, и поднесу беснугоћемЂ подђ носђ . Опаи падне таки у слабостБ неку, а за тммћ у санЂ, кои често 24 саата трае, изђ ког' се болесникЂ сасви .мЂ здравЂ пробуди.

бданЂ младми самоедскш чародћи, кадЋ с Руса едногЂ, кои е те предЈ.ле гледао, видш, тако се смутк) и уплаппо, да е ммсл1о садЂ ће га бити, кадЋ е едапЂ прстЂ противЂ нћга подиго. О нћ се залети иа прстЂ и обадверучке га счена, пакЂ после неколико трепућа ока, дргкећн овако здраво опетЋ га пусти. ТолмачЂ кои е Руса лратЈо, замоли га да се удали мало, кое и учнни. ГТосле тогћ уразговору навуче му се па руку едиа црпа рукавица. ТекЂ што е ова бмла иавучена, опази онђ исту са устремл К нммћ очима, и на едаппутЂ у тако страшно беснило падне, да е лако когодћ несрећаиЂ бмти могао, кадЂ се не бн леа;ећш краи нћга колацЂ бно уклон10. О нћ е зацело свого руку за шапу медвеђу представлно, и гледао, скакао тамо амо, и дрмао с нБоме да бн рукавица спала, али ије нипошто смео св010мђ другомЂ рукомЂ додирнути. На последку морали су силомђ дра;ати га и рукавицу скинути, и тако се мало помало умири. А. Ч. БЛАШЕНА 6 СМРТБ П0Б0ЖНБ1 (Одђ Лсвентала.) Путугоћи некш путЋ ЦарЂ Отто II у Боемску , падне у опасну грозницу , да се е већЂ смрги преправлно и све последнћ црковне надежде пршмш. . Нћгови солдати , осимђ ФамиЛ1е нћгове, никомћ другомЋ иису к' нћму улазити допушгали, на кое ЦарЂ викне: „Пуштаите овамо свакогЋ ко годђ оће нека дође, нека народЂ смртБ мого гледагоћи, одћ свое собственне не страши се." По овммћ речма умре богобонзливи Царв мирно и тш. Пре -неколико часова него што ће умретн КарлЂ V КралБ Французкш, Мудрми названми, заповеди да се врата собна отворе, грворећи ,,Оћу народЂ мои 10штЋ еданпутЂ да видимђ, да га сотимћ благословимЂ, и мене пћговвшЂ молитвама препоручимЂ! МаршалЂ Саксоиск1и рекне пре свогђ вечногђ растанка , доктору Сенаку: „Свршуе се мои сапЂ. — 6рЂ човеч^е е величество овде, само еданЂ санЂ ! " А. Ч.