Podunavka Beograd

ченја нКговм за време бавлКнн сђ дивлнчиномђ. Толико е саио казивало, кадв се е видило на суву, да е млого плакало, и одг> млогогт . плаканп, да му се е езмгш свезао, и да гпе могло више ии говорити ни плакаги; и кадт> га е већт> гладЋ обвладала , да е почело пасти траву. 3. ПримКтило н то , да опо траву рукомђ начупану, нити пакђ сваку начупану, кон му е и данасЂ понаиболн раана , ше хотћло ести; и 4. Коа тћла нћговогЂ одђ бћле преобрнула се у олововндну, и такове е и данЂ данаст^. Веод. П е т р о в и ћ ђ, Протокол. Апп. Суда.

Д У К А Т Ђ. НростакЂ некш иађе у блату еданЂ дукатЂ, и незнагоћи му цКне, отиде кодђ трговца, да запмта шта вреди, ТрговацЂ даваше му за нћга пуиу шаку бакарнм новаца. ПростакЂ помбјсли садЂ усеби: кадЂ мегш човекЂ за каллвогЂ толико новаца дае; колико ћу а за нћга добити, кадЂ га добро изтрламЂ. Одма узме шаку песка, и истучене цмгл5з , те дукатЂ трлни те сђ едие те сђ друге стране што игда може читавЂ сатЂ. ДукатЂ постане саанЂ као аЈеравица; алЂ чрезЂ трлннћ постане тако танакЂ, да после ни полакЂ вредности н1е имао. Тако лгоди често просвћш ,ешемЂ назнваго само неку сполашнго угллађеностћ, коа мало вара очи простогЂ човека, н квари еданЂ народв. — Неупутно просв1у1цеше може карактерЂ, добре обмчае, духЂ , и народностх, ослабити, развратЂ, и безбоние распространити. Г. Л. 3 о р и ћ ђ .

ЏАНДРЛБИВАЦЂ. (излаган^ карактера по ТеОФрасту) ЏандрлЂивацЂ и ту гди му се наивесел1е и поволЂгпб што догоди, нађе узрокЂ и иачинђ да гуцђа. Онђ е у станго свомђ наибо-

л!.мђ пр1нтелго, кадЂ бм му какво ело послао, казати: чорбе и вша кат, нЈе ми мого иослати, а то зато што бм ме на ручакЂ онда позвати могао. Г1р1уготовиду ли му се добра ела, онда бм рекао, да кђ томе, ово и оио недостае, или да бм друго болћ бмло, Ако га жеиа нћгова срдачно предусретне, онда бв; казао: „Но , то се морамЂ чудити, ако ти одђ срца иде. ; ' Сђ небомЂ се свађа, што с«; у овои клими родш, а кадЂ бм у другу отишао, онда бм жел1о да е у Утоп1и. Ако киша на време пада, онда мумла, што н1е пре падала, и у средЂ жаркогЂ лета грди и ружн сурову зиму. КадЂ бм кессу сђ новцм нашао, онда бм рекао: „Богке сачуваи, а велико благо какво у момђ животу не могу наћи! " КадЂ бм по дугои нужди и потреби, какавЂ еспапЂ, евтино добш, онда бм рекао: зарЂ бм они мепи тако лако то одпустш, да е какве вредности?" Чуе л' добарЂ гласЂ, кадЂ доу ко н. п. рекне: твоа е ч>амил!а са едннмЂ новорођенммђ смнчићемЂ умножена: онда рекне: „Придодаи шштђ к томе, а твое е добро и нманћ с' половиномђ умалћно, пакЂ онда ћешЂ право рећи! " КадЂ бш онђ процессЂ с' побуђеш'ама своима доб^о, онда бм Адвокату своме преговарао, да е иаиглавше ммсли изоставт. Зелена му е боа у пролеће врло иесносна, оиђ бм радЂ бмо, да дрва еданпутЂ и поцрвене. КадЂ бм пао у нужду , пакЂ бм нћгови пр1нтелБи поревени ли се, и дали бм му сумму новаца, и еданЂ бм на то рекао , но садЂ ти в брате добро поможено; онда ће рећи онђ : „Лепо поможеио; неморамЂ ли а опетЂ свзкомђ свое новце натрагЂ дати, и шштђ кђ томе обвезанЂ му остати, канда ми е поклошо. " Цео е човекЂ овакавЂ накисео. Предстоће му ше право, а преиначеио ни толико: а кадЂ е тако, онда му ни цео светЂ ше по волби , чудно намЂ дакле бмти мора, како е самЂ себи поволаиЂ. Овак1и карактерЂ постае наивнше изђ потребности овогђ света, кое са своима собственнма податцнма у обратномЂ одношен^го, стое , изђ суетногЂ уобраагена такве Фаитаз^е, коа са умствован1ама своима разговетно не поступа, но нђи као истоветности праву меру узима, и изђ недостатка дубокогЂ разсуждена у неизбегаемоД Свези тварм А. Ч.