Podunavka Beograd

32

мрли. Иа Багхатли - ади, другчје Антигоми, умро е с престола свргнутвш Царт> Романусљ ЛакапенусЂ и нћговљ сбшђ Стеванђ одх> Константина ПорФирогените овамо изгнани; у пређаишћимЂ временма чам1о е овде познатши писателв Метод1б 7. година. Равнми и пустми остров -б Плате, Рангабесу и нЕговммћ смновма; 10штђ горми и опустошенш островчићљ Оксел, овде рођеномт. и смиренрмЋ Патр1*арху Михаилу Оксити; а островт> Пити овамо прогнатомЋ бунтовнику КнаФего , слугкили су имђ за нвина станилип^та. Последнн су два острова Антиробидосљ и Шадро голи каменити брегови. у коима само птице живе. А. Ч.

ХвРЦОГЂ ОДЂ М0НТМ0РЕНЦБ1. (О дђ КанкоФера.) Благороднми ХерцогЋ одђ Монтморенцм наивеће е задоволБство у благочишго (\Уоћ11ћипЈ и усрећиванш осећао. бдаредт. види оиђ на полго свомђ четири простака, кои су весело, подђ сенкомЂ лиснате липе, оно мало свогђ удогђ ела потрошили. Монтморенцм приближи се овима и упусти се с' нвима у разгорЂ, пмтагоћи 1и, да ли су они са судбиномЂ св010мђ ЗаДОВОЛБНИ ? Три одђ овм одговоре, да су с' онммђ , кое нмЂ е преблаг1и Богђ даровао, наисовршен1е задоволвни, и да ништа више зактевати ни желити не могу. А четвртми рекне. Мое наипуше задоволЂСтво и блаженство причиннвала бм мм частв оногђ добра, кон е собственостљ предкова мош бмла, и одђ мене се процессомЂ одузела. ХерцогЂ запмта простака; „колика бм сумма новца требала, да се добро ово искупи ? " „Две тисуће Франка" одговори простакЂ. Монтморенцн исплати овомђ две тисуће Франка, и рекне своим пратшцмма: „СпомеиЂ оваи да самв и и едногљ у свету срећнммЂ и задоволБннМЂ учии1о, остаће ми заиста наипр^нтнш." бств, благочин !е е еданЂ капиталЂ, кои наибогат1в приходе доноси. А. Ч.

ПЧЕЛА, СКАКАВАЦЂ И МУШИЦА. (С' немецкогт..) ТекЂ што е сунце изишпо , пчелица една трудолгобива, летила е већЂ, по иовоповраћеномћ нћжномЂ цветку , нуждну матер1го, за нћиЂ посао скуплнгоћн. СкакавацЂ и мушица дођу к' нвои у ранои овои посћти, и почну мнћшн свон часЂ о справлннн) меда, часЂ о художественомЂ зидашо воска, разно представлнти. „6 стђ до душе, рекне скакавацЂ, „твои медЂ заслужуе хвалу, али нћго†е мирист. тако силанЂ, да, веруи ми, може убити едногЂ, или ако ништа, онђ ослаби жиле, и грчеве преузрокуе. Има млого рузмарина и бибера помешано; него да узмешЂ мало тикава и краставаца пзкђ 6б1 са свнмђ забунила онаи убиточанЂ мирисЂ, ерт. таи сокђ чисто раствара онога, кои бн медЂ окус^о." „А и восакЂ" придода мушица, „естг. као неко художествено здаше, али текЂ опетЂ совршен1е е оно, што и знамљ, уплговцм" Обадвое ово учени наставе и далћ разговорЂ давагоћи мнћша о меду и воску, безЂ да е пчелу и наиманћ лудо ово нбино брблннћ лгобопитлбивомђ учинило; она е едномЂ и истомђ ревносћу по светнмЂ правилама нћнБШЂ, далћ радила, да тако сврши, као што е и почела. Немоите се дати одђ незналица критичара у вашемЂ добро умБ1шлћномЂ дћлу узнемиравати, макарЂ да они, уплговке с' воскомђ и краставце с' медомЂ мешати умеду. А. Ч.

С М Ђ С И Ц Е. (Паматствована.) Велнкш Н)л1и Кесарљ, могао е 4 до 7 писама на едаредЂ, безЂ да се забуни, точно диктирати. ЛаибницЂ и АилерЂ у сво10и старости знали су ВиргилЈл одђ речи до речи на паметЂ. Ученни СкалигерЂ за 20 дана Хомерову Пл1нду и Одисеу на паметЂ е науч1о. А. Ч.