Podunavka Beograd

56

тонђ Базелч. раздћлЈо се иа двћ сасвимљ една одт> друге независиме државе, т. е, на ВааелЈНтаттиИлб , кол варошв Базелљ сђ нћколико сусћднм обштина заузима , и на Базел - Ландтаплб , гдћ е Листалљ главна варошБ, и куда остале земалвске обштине принадлеже. Само е НаиенбургЂ свое старо нравителство задржао.

ДВА ГОДИШНЛ ВРЕМЕНА. (По НемачкомЂ.) У колеби краи замрзнуте едне реке, усамлћнљ е седјо некји старацЂ. Бмло е већљ зијчи на измаку. И ватра хоштб помало пред-Б нг.имћ тинаше. Врло е старљ и слабљ изгледао. Власи су му одђ старости сасвимЂ побелиле , и свакш му удт> дркташе. ДанЂ по данЂ тако му е у самоћи пролаз1о; ништа чуо ние осимђ звшкданн страовите буре , кадЂ бш годђ сиегЂ испредЂ колебе одгртао. 6дномђ , башЂ кадЂ му се ватра угасити ктела, дође ићму младићЂ еданЂ у колебу. Овога су образи горили одђ млађаие крвце, очи му се блистале пуие асивости, а усне умилато осмеиванћ просипале. КоракЂ му бмаше лаганЂ и итарЂ. Око чела му се венацЂ одђ росне травице место ратиогЂ украса обв1нше, у руцш е нос10 киту цвећа. „Драго ми е," — рекне старацЂ — „да те видимђ , смне! Оди ближе. Приповедаи ми о чудноватимЂ твоимђ догађаима, и о странимЂ землама , кое си обишао. Аиде да ову ноћв тако у разговору проведемо. Л ћу ти приповедати о моме гонаштву, и што самв а кадарЂ учинити, а тб 1 можешЂ замномЂ." ЗатимЂ изнесе особмто израђену стародревну едну лулу , напуни е дуваномЂ разблаженимЂ са другимЂ коекаквимЂ лишћемЂ, па е даде госту. После тога почне старацЂ: „КадЂ и дишемЂ , онда реке стану, вода се стврдне, и постане као провиднми кака†камеиЂ." „„КадЂ а дишемЂ"" — превати младићЂ ; ,„по свима ливадама красно цвеће ниче."" „КадЂ а главомЂ дрмнемЂ" — рекне старацЂ •— „целу землш снегЂ обаспе. На мои позбјвђ лишће сђ дрва пада , те га пара мои разноси, Птице се дижу сђ површан воде и у далБне земл!. бегаго. Зверинћ се одђ мога

гласа крме, и сама землл бмва тврда, као иста стена." „„КадЂ н главомЂ дрмнемЂ"" — доскочи младићБ — „„топла кишица землго пороси. Би лћ са«ну главицу свого изђ землћ диже. ГласБ мои тице натрагЂ дозива. Топлина паре мое скида окове сђ река. Свирка испунлва лугове , кудЂ годђ корачимЂ , цела се природа у радости топи."" Наипосле и сунце се роди. Блага топлота прсне на све стране. 6 знкђ старче†онеми. Кротка ласта и малвш црвендаћЂ исподг стрее колебне запеваго. Река стане тшо поредЂ колебе жуборити. — А пролећнми зракг на лаганм крмлм развенваше прјлтанЂ мирисг новога цвећа. Сунчана светлоств покаже младићу сђ киме е говорхо; садЂ опази ледено лице зиме.Потокомђ су старцу сузе изђ очно текле ; и што се сунце ВБИпе пенлло , све е манБш бмвао, па се наипосле сасвимЂ растопи. У колеби гди е мало пре ватра горила, садЂ се само еданЂ стидакЂ, мал1и бео пролећнБш цветакЂ, видити могао. ђ. I. П. Б.

ПОУЧИТЕЛНА ИЗРЕЧЕН1Л. (Ст. грчкогг.) Треба мб1слити , да , колико више добнамо , за толико више имамо одговорЂ дати ; и колико можемо више добра учинити, а нечииимо, толико већоН казии себе подвргавамо. Економ1и и трудолгоб1е два су велика подупирача едномЂ благошчастлБивомЂ землћ- ј дћлцу. 0. П е тр о в и ћ ђ.

0 Б 3 И Р Ђ Н А ПРОШЛОСТћ. 27. Марта 1357. освећена е бнла царскокралћвска тврдинн КарлштаинЂ кодђ Прага у БерунскомЂ окруж1Н>, кого е ЦарЂ ДрагутинЂ IV. сазидао. Зиданћ траало е деветг година. На чуванћ ове тврдинћ одређени су бмли нћки стражари, названи манове, кои су подђ смртномЂ каштигомЂ обвезанн бнли, данго и ноћу стражарити , и свакогЂ сата морали су викати: Ба1е о<1 ћгас!и! (Далћ одђ града!) (06. Г. Н.)