Podunavka Beograd

63

дође до саставка и промћне основнм закона свезе, до заклгочешн, кон се самога акта свезе тичу , до оргаиичкогЂ устроен1а свезе , до обштеполезим уредба другогљ вида , састави се валика скутгштина. , гд|ј ипакт>, у смотреи1Ш различне величине поединм саединћнм дргкава, на слћдумћ^и начинЂ гласови се раздћле : Државе, одк кои свака по гетири еласа има: Аустрјн, Пруска, Баварска, Саксонска, Хановеранска, Виртембержка. Дрмсаве, одв кои свака по три еласа има: Баденљ, Курхессенљ , велика херцеговина Хес' сенљ, Холштаинљ и Лауенбургљ , Луксембургљ и ЛимбургЂ. Дрмсаве, 04 е кои свака по два еласа има: Брауншваигг., Менленбург - ШверинЋ и СтреЛИЦЂ. Државв, оди кои свака по едаив еласа илш: Сахсен - ЕаимарЂ , Сахсен - Кобургљ , СахсенМаинингенЂ , Сахсен - АлтенбургЂ, МекленбургСтрелицг., ОлДенбургЂ , Анхалт - Дессау , Анхалт - Берибургљ , Анхалт-Кетенљ, ШварцбургСондерс - Хаузенљ , |Шварцбург - Рудолштатг., Хохенцоллери-Хехингент., Лихтенштаинт>, Хохенцоллерн-СигмарингенЂ, ВалдекЂ, РаиссЂ старјн ли1Пн, РаиссЂ млађалин!н, Шаумбург-Лиипе, Липпе - ДетмолдЂ , Лгобека , ФранкФуртЂ, БреиенЂ, ХамбургЂ, Хессен-ХомбургЂ. Свега 69 гласова.*) У колико предмегЂ кои по горнћмЂ опредћл1ипго у велику спупштину спада, р1,шава се

(* Овде Јоштб примјзтнтн вала, да два книжества Р анссIIIданст. иРаисс-Лобенштанн - ЕберсдорФг, нзђ чега се млађа лин1и дома Рансскогт. састои, само едант. гласт. нма у скупштинн, премда су обадва нзмеђу себе пезавнснме државе. ДалЗз гроФт. БентинкЂ притлжавагоспоштину Книпхаузент, нстнра заедно са земалкскомт, власКу н особнимт. правама, коа су му и пре нзчезнућа Шзмачкога царства принадлежала, нпакт. властБ надЂ овомђ госпоштнномт. нзвршув врлнк1н Херцогв Олденбуржши на онан нстбш начинт., како го в пр1в царт. и царство взвршивало. ГроФт. свото сагозну силн придружув Олденбургу , кои нсту госпоштину окружава. И јоштб мрим^тити треба, да гласове у великон скупштинн нзумрле лншб Сахсенготско три Готске посебне лишв (МгИииингенЂ, КобургЂ н Алтенбургг) у вдно наставлнго , што данас* 70 гласова чнни.

у малои скупштини вишиномђ гласова. Проекти, кои ће се у великои скупштиии предузи| мати, наипре се у малои скупштини преправлнго, и за приман]> или одбацанћ израђуго. Кај ко у малои, тако и у великои скупштини заклгочешн се опредћлгого вишиномђ гласова, али на таи начинЂ, да у првои сви, а у другои 3 / више гласова рћшаваго. КадЂ су гласови еднако раздћлћни у малои скупштини, онда предсћдавагоћш рћшава. А кадЂ дође до примана или промћие основнБ1 закона, до органичкогЂ устроешн свезе, до права поединм, или до вћрозаконски дћла, неможе ни у малои ни у великои скупштини вишина гласова заклгочеше учинити. Скупштика свезе е постоана, али се и могке, ако нћноме савћтованго подвргнутм ј предмета нема, на извћстно време, али никадЂ на дуже одђ четири мћсеца, одгодити. ! Сви членови свезе обричу, да ће како цћ1 лу Нћмачку, тако поедину, у свези стоећу, државу проти†свакогЂ нападана бранити, и еданЂ другоме емчи за сва НБиова притажан1н, ! на кол се свеза простире. КадЂ већЂ читава свеза коме ратЂ обиви, несме се ни еданЂ членЂ у едностраиа договаранн сђ непрЈателћмЂ упу■ штати , илн за себе примирЈе или мирЂ учинити. Члепови истина задрзкаван) себи право, учинити свезу кога му драго рода , али су ипакЂ дуа.ни, у никакво саединћше неступати, кое бм управл-ћно бмло проти†сигурности обште свезе или поединм сагознм дргкава. Членови свезе такођерЂ несмеду се еданЂ сђ другимђ подђ никаквимЂ видомђ заратити, нити свое препирке силомђ разправлнти, него се мораго у скупштини тужити. Ова е онда дужна, у одбору на то одређеномЂ, поравнанћ покушати, аколи ово покушенћ небм за рукомЂ ј изишло, а при томђ бм|судеиско рћшенје нужно бмло , то бм се добро устроенми поравнателнни судЂ опредћлјо, коега рћшенпо терагоће се стране подвргнути бм се морале. Нћмачка свеза, као нћка укупна сила, има I право, обавити ратЂ , правити мирЂ , у с^гозе ступити и уговоре свакога рода заклшчавати, а све то клонити се има кћ собственои обрани и уздржанго независимости саединћнм држава. КадЂ в свеза дужна свакога члена свога