Podunavka Beograd

Л? 18.

У Суботу 1. Мал

185 3.

ђУРђЕВЂ ДАНЂ Н А ЛСТРББЦУ. !

ђе но цвили подт. нгомт. тиранства

У окови самовластелина

Ни зорице ни бјела данка,

ОбреновићЋ до лко Кнезова?

Ни Даница поио.шла лица, !

Па што сте ми данасБ умукнуде.

На Лстребцу огрануио сунце

Зашто ли се не дижете пусте

И веКт. снинс разпрострело зраке.

Изђ вашега пребиванн мрачна?

То видиле посестриме виле,

Зашто л' амо брзо не летите;

То видиде, па се зачудиле,

И иркомт. се не приблнж'те сунцу?

И одђ чуда Т10 беседиле:

Поитаите веселе ми бБ1ле,

„МилБш Боже на свему ти вала,

Поитаите у коло ђурђевско,

И на твоме дару великоме;

Ево опетЋ ограну намт. сунце

Одђ кудЋ сунце на Лстребцу гордомЂ

И светило указа се дичио

Пре зорице и данице звезде ?

Кано што е у блажено време,

Срб-в витеза НАРА ђОРђА дична

Кадт. 6 ђОКО землвомт. управлпо.

Бранителн Србадје тужне,

Земант. дође, да се веселнмо,

Родителн слободе истинске, I

И ђурђевско коло да воднмо,

Од-б како е нама нестануио

По старински песме да певамо,

Одђ то доба потавни намт. лнце,

Невент. венце опетт. да плетемо,

Нит' идосмо сунцу на угледе,

Србад1к> опетт. да крепимо.

Нит' слависмо великога ђОРђА.

Земант. дође да се саетанемо,

Па какво е ово прсдсказан ћ ?

КАРАђОРђУ споменБ да дижемо,

Одт. кудт. сунце о ђурђеву дану

КАРАђОРђА дћла да певамо,

Нре зорнце кадт. му нив време?

У слободи коло да водимо;

Ои светнло давио пожелано,

Смилова се створителк) благш

Шта иаст. мучншт. са сЈлломт. твсимђ,

На толике сузе сиротинБСке,

Шта л' насв будншт. изт. дубока санка,

Те укрепи Вучићеву руку,

Покри лице, бежн нзт. очно,

И Аврама онт. умудри дична,

По Србји не показуи спина,

Па нмб рече нзбавити народв

Не простири твон врке зраке,

Одђ адова крвопилска дрма,

Да с' не виде она дела крвна

Одт. зулума адски помоћнива

Што !' Обренов' Милопп. починјо,

И паклени зала поджигача.

И н-ћгово дете ЈУПнило;

Добротворн Бога послушаше

Лгодство ће се одт. нби заплашитп,

II нћгову волго испунише;

Те ће у томт. жквотђ огрешити."

Саран-ћна избавише права,

Кликну вила са Лстребца горда:

И слободу одт. царева дану

„Богомт. сее ниђе васт. не 6б 1Л о;

Изб ђаволске изчупаше руке,

Зарт. се нисте доста наплакале,

Те го опетт. ономч. предадоше,

Зарт. се нисте доста накукале \

Ков за нго проливао крвцу.

Гдедашћи Србадио тужну, |

Што е во.ш Бога великога