Podunavka Beograd

Тако мудро наредити дала, Да м1нилђ одћ крвнички д-ћ.ча И зулума свога починћна Изневери лдну Србад1к>, Изневери свого отачбину, То е она Србе саслушала И нмове лде услБ1шала, Те е она гоиитела правде И слободе искупл^не крв.ио, Изћ Срб1е изгнала на веки, Да не ганн Србе добротворне, Да не сече по горама лгоде, Д а не мучи Србад1го бедну. Што е воли великога творца Обренове породице крвне Изћ Срб1е изтурила вечно Изт» руку имт. владу одтргнула, То е опетг. крвца вашала Иреблашена КАРАђОРђА снажнв, Те е небу врата отворила, До Бониегљ с' лица дотурила И од-б Бога правду нсплавала; Крвоп1н землБОМЂ да не влада И наемникћ стадо да не чува, Да не гннви безт. вево.Љ овце А све горе одћ самога вука. Кадт. е творац-в крвцу угледао Онђ се сети КАРАђОРђА дична И заслуга нћговБ! познатБ!, И нћговБ! д-ћла прославл ^иБ1, И н &гова сБша АЛЕКСАНДРА, Ману прстомт. и десницомч. рукои-«,, Те прекрсти на Врачару Србе, Благослови землго оиааиу Благослови уцвилЉне Србе, И указа Србству АЛЕКСАНДРА. Србад1а кадт> угледа сБша Великога добротвора свога, Поклони се ићму до землБице Место отца целива му скута, Па повика изђ гласа гоиачка: Боже милбш на твомт. дару вала, Даи наит. смна место отца Кназа, Да у нћму отца прославимо, Подћ закрилћмт. ђОРђА да живимо. И н^ћгова СБша да слушамо, Не бБг ли намт. опетт. добро бмло. Онда творацт. изли милостб благу И дарова Србл^мљ АЛЕКСАНДРА, Да оит. иде стопам' отца свога, Да усрећи Срблћ кукагоће За слободомт. давно пожеланомљ." Клнкну вилч са Лстребца дична,

Кликну псно изћ гр'оца бела БашЋ канда е на веселго бБ1ла: „Ои Бога вн миле посестриме, ПогледаНте по Срб1и светлои, Сложне песме садт. ми удешаите; 11о нбои ода породт. КАРАђОРђА, И доносн берићета стара; Неима више тиранскога нрма, Слобода се опетБ повратила, Весели се н старо и младо. Ратарљ оре свого нБиву стару, ЗадоволБСтва песме певагоћи, Добротворе свое спомннгоћи.) ђОРђА слави и дела му вали, А Вучнћа свога бранителн И Аврама мудра уставовца Благоеили за НБ^ове труде. ђе сте сее веселе ми бБ1ле, Ево дрка ка Крушевцу сунца, Поитаите меви полетите, У коло се весело ватаите, Да ђурђево опетт. прославимо, ЗадоволБне песме да певамо.'Залети се еа Авале вила У светилу евоме првобБ1тномт., У накиту одт. старина своме, Придружи се нбоизи друга бела Са Космаа накићена вила, П а У дружтву светле полећеше На Лстребацт. сиинбш допадоше. Залети се са Овчара вила, Са Каблара друга подиже се, И одт» Цера трећа опреми ее, Певагоћи оне полећеше На Лстребацт. у дружтву падоше, Залети се са Рудника вила, Сустиже го друга изт. К н т о г а, А у дружтау одђ Гучева горда, У свечаноит. киту накићеие, У веселго сложенБ! песама Одлетише ка Крушевцу бћлу, На Нстребац -б красне допадоше. У то време допадоше еее Сб Медведника и са Штурца силна, Ст. Копоника и са Плоче красне Накићене у светилу своме. Како су се миле угледале, У бела се лица излгобнле Сестрински се оне поздравише. Па се одма лепо прнгрлише, У коло се лгобко уватнше, Поведоше коло пожелано, Певагоћи ногам' цупкагоћн;