Podunavka Beograd

№ 20.

У Суботу 15. Мал

1843-

ПОДУНАВКА. Полетила Подунавка шма, Полетила у неделго младу, Пре зорице и пре бела давда, Полетила са дунава ладна Преко града Београда горда. Кадт. е бвгла на врачару славномт., По врачару лети и облеће, Докђ 6 нћга трнпутг, прелећела, Докћ е себи место изабрала, Изт. грла се бела насмелла, Витка крила онда е сааила, На врачарт. се спустила сћ вв1сина,, Веломт. ногомт. на землго е стала, А рукама венце доватила, Па е онда песму удесила : „Ои Срб|0 одт. старина славна! Весели се ст. твои соколови; Надт. тобомт. е сунце обаспло, Изт. тебе 6 таму изагнало, Сво насилћ и неправду горку. И вм брда и долине красне Са пастир'ма п-есме удешанте; Поточићи са извори ладни Одзнва ми по горама даите, Хвалу Вогу сложке удешаите;; Нестало 6 земалБскога врага И паклене породице клете, Што е вашу славу помрачала И гнавила слободу обштинску,, ПЈто в ваша добра отимала И џепове свое напунпла, Ст. ваши леђа рите скидагоћи, У туђинству добра куповала. И вб 1 кости Србски праотаца И гробови Србски витезова Не стенћите и не туж'те више:: Срб!го в сунце обаснло

Слободомт. е орабрило лепо И народномт. укрепило правдомт.; Уста†шта 6, то Србинт. познае, Па проклнн^ године тиранства И грози се самовластне владе. Све е време са собомт. донело И у томе духљ се пробудго И слободу опетЋ васкресао. Ои Србине.' весела ти манка, Весели се, слободу уживаи, И негледаи што незналацт. каже, Полудивлвимт. што тебе назива, Кадт. онт. незна што беседе лгодл: ПолудивлБШ есте онаи народт., Кои тегли нрамт. у сужанству, За слободу што ништа незнаде, Али народ -б, што Уставт. познае, И слободу искуплгое крвлго, Ние дивлБ1и, већт. озарент. светомт., Лспимћ светом -б истине и правде. Ои Србине ! милбш побратиме! За временомт. у напредакт. ступаи, Н1то 6 6 б1ло, да т' не стигне више,. Па неслушаи отровна створенн, Ст. права пута што б' те уклонило,. Изћ руку тн владу отргиуло. Садт. си позн'о добротворе твов, А познаешЂ крвоше старе, Оне држи што ти права бране,. Оне чуваи, кои за те маре И за твого капу сиротинБСку И за твон уморена леђа. Ои Србине, славнБш роде старБЈИ! Де погледаи по Србш снажнои, Како се е данаст. помладила, На ново се свету изродила; 6рћ сб1нђ ђОРђА, бранителн твога, И воиводе незаборавлћна, ЗемлБОМт. влада и сћ тобомт. управлн.