Podunavka Beograd

гомђ граниче , и тако у свакидашнБмт> међусобномЋ суобхођенн) есу, него и збогљ други узрока. —- Мађарски повремени листови велико сада учасће узиман) на станш Сербје, особито одђ времена ступлћна иа кормило садашнћга правителства. бли кђ томе нби довела лгобавг., кош бм валвда Мађари кђ СрбЛБима у Сербш гоили, или симпат1а капва, какву су на примерЂ некада према Полнцима осећали ? то' ће тежко бмти ; ерЂ Мађари у ово доба незнаго већЂ ни сђ Поллцима, а камо ли сђ другима Славннскима народима симпатизирати : него ће зарЂ бшти, да е н1 >и довело кђ томе користолгоблћ, па политика, кол неасни ни Срблвима, ни Славннству , него кон бш Мађарима и прочемЂ неславннскомЂ свету полезна бмла са нашомЂ штетомЂ. Онаи грбЂ Серб1е , кои се 10 шђ данданашнБ1 *и приликомЂ крунисана Крала УгорскогЂ предЂ нбимђ носи, подиже зарЂ кодђ Мађара ону ммсао и оно чувство, кое е имао КутосовЂ , кадЂ е, пролазећи крозЂ сћверну Угорску, пратнБи своти, рукомЂ на Карпате показугоћи, изрекао: „овое стара Русс1н;" — онаи положаи Серб1е, кои стародревнми Славансти ДунавЂ на гогу на полакЂ дели са УгорскомЂ , кол на н!>му трговину утемелБити агели, принуђава зарЂ Мађаре, кои за сада у Угорскои супремацјго имаго, почети Срблћ кђ себи примамлБивати и везати, да бм ону идеу, коа е у „Феи(("фе 23јес(е1јађгГфгГ^ /у ове године одђ Листа за Немце просута бмла, они у дћиство и у суштество , сђ скривдомЂ Серб1е и Славннства , привели , да бм ову реку баремЂ надЂ з'шћемЂ нћиммЂ изђ руку Славннски изтргли, кадЂ се н!>ногђ ушћа дочепати немогу. Но Серб1ГО сасвимЂ штогодђ лепше и племенит1е кђ Угорскои везати , нго ова сасвимЂ изђ невинм узрока ннтереснрити има. Бмло е додуше у некадашнћ време, „кадЂ слава Срба слава бм Европе/' полакЂ Угорске подђ моћу Србски Крал1 :>ва ; бмо е некада у нбои ЖупаномЂ ЦарЂ ЛазарЂ, и други; бмла е у нбои некада млого пшре , него данасЂ, !ј разирострта православна црква, кого е Св. Ки- I рило и Методје чакЂ у Морави утемелБШ , и ко1ои до данасЂ само СрбинЂ вераиЂ остаде,

мревши за нго одђ н!>ногђ почетка ; бно е у вбои народЂ Србск1и чешће чакЂ до Коморана, Доброцћна и Токаа разсутЂ : али су та времена прошла, и лгота судбииа, казнећи наст>, оставила намЂ тиме е само спомсннкђ разкрушена нашегЂ , кои строгимЂ прстомЂ нама садЂ наученћ примашава, и само тиме насЂ утћшава, да е 10И1Ђ и данашнћгЂ дана, макарЂ да е Србскш народЂ разчупанЂ , свуда тамо отечество Србина, гди се нћговт> езмкЂ говори. Али частБ народа СрбскогЂ , кои у Угорскон И!нви, и кои у пркосЂ одсеченн одђ прочегЂ Србства, као бродЂ на мор.скои стени запетЂ, веранЂ своме до данасЂ остае , кои е Обрадовића , Раића , МушицкогЂ , Текел1го , и проче утемелБителћ просвете Србске, утемелБителћ живота душевпогЂ СрбскогЂ, у своимљ недрима неговао; пакЂ онда. друга браћа Славннска, именито Словаци, Хрвати и Русини, кои већемЂ Србина такођерЂ за свога брата, и п1>говђ животђ , нћгове судбине за свое припознаго, кои су већемЂ уставомЂ своимђ , еднакимЂ правама, отечествомЂ, и КралћмЂ своимђ међу со6омђ , и са СрблБима , у Угорскои живећима, нко скопчани , кои сва четворица, у едно духомђ сгожени, новми животђ у Угорскои, кано у своЈои собственои отачбини , у срцу отечества СлавннскогЂ, почети мораго; па наипосле оно садашнћ боренћ Мађаризма са Славннствомђ , онаи конфликтђ слемента МађарскогЂ са СлавннскимЂ , и н!>говђ (1ићп1В еуепЈив (сумнителнши конацЂ): ммслимђ да су ово наиглавН1и узроци, збогЂ кои се Србалн у Сербш Угорска интересирати има. СадашнБш саборЂ земалБск ^и у Т^-к.чуну скуплћнми, наипаче збогЂ тога, што ће се сигурно досадашнћ Угорско ипдустр1ллно и комерц!нлно лдно станћ у болћ променути, и за лепшу будућностБ утемелБити, свакога вниианл достоннђ е. И макарЂ да е на н1>му , жали боже! , живалБ Славннск1и противЂ Мађарскога засада гошђ слабЂ , и само на поклисаре кралћвине Хрватске ослон 1> нђ : ништа манћ бмтће опетЂ полезно , изђ точке СлаванскоСрбске изишавши, у дћлима нћговима слћдовати му , и резул гате дћлована нћговм чита-