Podunavka Beograd

108

ЛИСИЦА И ЗЕЦЂ. (Ст. ТурсКОГЂ.) Лисица видћвшн ст. едногљ брда, гди лгоди по полш камиле горе и хватаго , стане бћгати. ЗецЂ видћвши го бћжећу упмта: „А одб кога бћжишт. л!о ?" „Та нћкакови лгоди доле подђ брдомљ горе камиле и хватаго, па з6огћ тога бћжимв одговори она. „А што се то тебе тиче, што лгоди камиле горе, кадЂ тм ниси камила?" упмта далћ зецЂ. „Е мои брате зече," одговори лисица, „ мојомђ се кожомђ ћурци поставлнго , па изђ лгобави кђ овои може ко одђ нви рећи , да самв и н камила, и потомђ потерати ме , а може бмти и ухватити, па докђ а доведемљ свћдоке, да покажу, да л нисамБ камила, но лисица, мои кожа може отићи на пазарЂ." Т. ПетровићЂ.

КОРРЕШПОНДЕНЦ1Н. У Бретиславн, 25 Мад 1845. .... Немогу да васЂ овомђ приликомЂ незамолимЂ, да у будуће изволите у вашои П одунавки, ако е само могуће, саобштавати чланке о Сербш. На колико самв намћренћ и тежнго овога дневника досада познао,.и нћговђ путћ, коимђ иде, увид10, морамЂ признати, да Подунарка скуплн само као пчела сокђ, и носи га у свого кошнвицу, а нама недае никаквога меда , него само Сербш, т. е. нћна цћлв е само поучавати Серб!го , али не насЂ остале. Она поучава Серб1К) о свћту, али непоучава свћтЂ о Сербш*). Небм шкодило, кадЂ бм кадгодБ и о себи приповћдала, и себе описивала, себе хвалила и кудила. Л изповћдити морамЂ , да е Серб1н 1егга шсодпка за остале Славене; и ко нби има упознати са СербтмЂ, ако не они списателБИ , кои су у Сербш , и прилику имаго саобштавати геограФЈиска, шта*) Како то? Та Подунавка наша, ако нн у чеиу, а оно баремт. у придатцима кч. Србскимт. сцоиеницнма и о Сербјн в н-ћшто говорнла, н говоритће. У.

тистична и истор!иска о нбои дата? Изволите, опетЂ васЂ молимђ , ако е вама могуће, изђ овм три рубрика кадгодБ по нћшто саобштити. Та тћшитће то и Серб1*лнца, кадЂ прочита геограФшск1и описђ свое землћ и т. д. — *) Ово самБ хтћо само мимогредЂ вами казати, и сђ тимђ остаите сђ Богоиђ. ђ. 3. •

ОДТ» СВАЧЕГА ПО Н Ђ Ш Т 0. Аустрјиска држава, како у вднои кнбизи пише, има 140,000 чиновника. У БечкимЂ листовима пише, колико се у Европи гвожђа добмн. У пређашнл времена оно се наивише трошило на кованћ оругтн, а данасЂ е цћлв овогђ метала много благодћтелН1л, будући се наивећа частБ гвожђа троши на грађенћ гвозденм путова. Енглезка добма годишнћ 20,631,000 цент1и; Французма 6,763,000; РуссЈи 3,820,000; Белг1инска 2,917,350; Аустр1н 1,820,000 ; државе Нћмачке свезе 1»113,500; остале области Нћмачке 1,113,000; Сардин1н 265,000; Парма 280,000; ПолБска 180,000; Тошкана 120,000; Норвепа 107,420; Португалска 84,000; ШпанБолска 25,200; Модена и НаполБ 25,000; Шваицарска 14,000 цент1и. На острову Мартенике прнмћтило се особито понвлћше, као слћдство землБОтреса. На сћверу острова землн се за две стопе уз« вмсила, а на гогу толико исто понизила. ОБЗИРЂ II А ПРОШЛОСТБ. 19 К)н1д 1547 обвезала се Аустр1н, Оттоманскои Порти плаћати данакЂ одђ 30,000 дуката. Поправка. У числу 22 Подунавке на странв 95 у врсти 1 мћсто Сопићја Ве&ш ставнти треба СогпНда Ке§тн. *) Г. прОФессоре штатнстике Станимнровнћу, амавстт. вављ штатнстика Серб1в!